Psalmi (146. glava)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
Hvalite Gospoda! Hvali Gospoda, dušo moja!
Hvaliću Gospoda celog svog života. Pesmom ću hvaliti Boga svoga dokle god me bude.
Ne uzdajte se u velikaše,* u čoveka zemaljskog, od koga spasenja nema.
* Ili: „pokrovitelje“. Vidi:
Isaija 2:22
;
Jeremija 17:5
.
Duh njegov izađe iz njega, i on se vraća u zemlju svoju, tog dana propadnu misli njegove.
Srećan je onaj kome pomaže Bog Jakovljev, koji nade svoje polaže u Gospoda, Boga svoga,
Tvorca neba i zemlje, mora, i svega što je u njima, onoga koji se uvek istine drži,
koji pravdu daje onima kojima se nepravda čini, koji gladnima hleba daje. Gospod oslobađa one koji su svezani.
Gospod otvara oči slepima. Gospod uspravlja pognute. Gospod voli pravedne,
Gospod čuva tuđince. Siročetu i udovici pomaže, a zlima puteve mrsi.
Gospod će biti kralj doveka, Bog će tvoj, Cione, kraljevati iz naraštaja u naraštaj. Hvalite Gospoda!
