- Neka je blagosloven Gospod, Stena moja, koji ruke moje boju uči, prste moje ratu,
- on je ljubav moja i tvrđava moja, visoko utočište moje i izbavitelj moj, štit moj i zaklon moj, onaj koji mi pokorava narode.
- Gospode, šta je čovek da se na njega obazireš, sin čoveka smrtnog da na njega paziš?
- Čovek je prolazan, dani su njegovi kao sena koja prolazi.
- Gospode, savij nebesa svoja i siđi, dotakni gore da se zadime.
- Sevni munjom i rasej neprijatelje, pošalji strele svoje da ih smeteš.
- Pruži ruke svoje s visine, oslobodi me i izbavi me iz voda velikih, iz ruke tuđinaca,
- čija usta neistinu govore, i čija je desnica lažljiva desnica.
- Bože, pevaću ti pesmu novu. Pesmom ću te hvaliti na instrumentu s deset žica,
- tebi koji spasenje kraljevima daješ, koji slugu svoga Davida od mača smrtonosnog izbavljaš.
- Oslobodi me i izbavi me iz ruke tuđinaca, čija usta neistinu govore i čija je desnica lažljiva desnica,
- i koji govore: „Sinovi su naši kao biljke mlade, narasli već u mladosti svojoj, kćeri su naše kao ugaoni stubovi, isklesani u palatama.
- Žitnice su naše pune, obiluju žitom raznovrsnim. Ovce naše namnožile su se hiljade puta, i deset hiljada puta, po mestima našim.
- Krave su naše steone, nijednoj tkivo ne puca i nijedna ne pobacuje. Nema vike na trgovima našim.
- Srećan je narod kome je tako!“ Srećan je narod čiji je Bog Gospod!
