- Čujte ovo, svi narodi. Prignite uho, svi stanovnici ovoga vremena,
- sinovi zemaljski i sinovi čovečiji, bogati i siromašni zajedno.
- Usta će moja govoriti ono što je mudro, i srce će moje duboko razmišljati o onom što je razborito.
- Ka nadahnutoj izreci prignuću uho svoje, uz harfu ću razložiti zagonetku svoju.
- Zašto da se bojim u zle dane, kad me opkoli prestup onih koji me gaze?
- Onih koji se u svoj imetak uzdaju, i koji se hvale velikim bogatstvom svojim,
- niko ni na koji način ne može brata otkupiti, niti za njega Bogu otkup dati
- (otkupnina za dušu njihovu toliko je velika da doveka ostaje neplaćena),
- pa da zauvek živi i ne vidi groba.
- Jer on vidi da i mudri umiru, i bezumni i nerazumni ginu, i drugima ostavljaju imetak svoj.
- Hteli bi da im kuće doveka traju, šatori njihovi iz naraštaja u naraštaj svoje zemljišne posede nazivaju svojim imenom.
- Ali čovek zemaljski, makar i ugledan bio, ne može potrajati, zaista je poput životinja koje ginu.
- To je put onih koji su puni bezumlja, i onih što ih slede i uživaju u oholim rečima njihovim.
- Poput ovaca za smrt su određeni, smrt će im pastir biti. Ujutru će čestiti vladati nad njima. A lik će njihov nestati, svi će oni u grob otići, a ne u prebivalište uzvišeno.
- Ali Bog će otkupiti dušu moju iz ruku groba, On će me primiti.
- Neka te ne plaši što se neko bogati, što raste slava kuće njegove,
- jer kad umre, ne može ništa sa sobom poneti, i slava njegova s njim ne silazi.
- Jer je za života svoga blagosiljao dušu svoju. (Ljudi će te hvaliti jer sebi činiš dobro.)
- Ali duša njegova na kraju završi tamo gde i naraštaj praočeva njegovih. Nikada više svetlost videti neće.
- Čovek zemaljski, ako razuma nema, makar i ugledan bio, zaista je poput životinja koje ginu.
