- Ti si nas, Bože, odbacio, razbio si redove naše, razgnevio si se. Prihvati nas opet.
- Potresao si zemlju, rascepio si je. Isceli pukotine njene, jer se ljulja.
- Narodu svome dao si da nevolju vidi. Dao si nam da pijemo vino od kog posrćemo.
- Dao si zastavu onima koji se tebe boje, da se može pokazati zbog istine.
- Da bi se izbavili oni koje voliš, spasi nas desnicom svojom i usliši nas.
- Bog je rekao u svetosti svojoj: „Radovaću se, u nasledstvo ću Šekem dati, izmeriću ravnicu Sukot.
- Gilad je moj i Manasija je moj, Jefrem je tvrđava poglavara moga, Juda je vladalačka palica moja.
- Moab je posuda u kojoj ću noge oprati. Na Edom ću baciti sandalu svoju. Nad Filistejom ću pobednički klicati.“
- Ko će me dovesti do opkoljenog grada? Ko će me voditi sve do Edoma?
- Zar nećeš ti, Bože, koji si nas odbacio, pa više ne ideš s vojskama našim iako si Bog naš?
- Pruži nam pomoć u nevolji, jer je uzalud nadati se spasenju od čoveka zemaljskog.
- Od Boga ćemo snagu dobiti, On će zgaziti protivnike naše.
