- O Gospode, Bože spasenja moga, vapim danju i noću pred tobom.
- Pred tebe će molitva moja doći. Prigni uho svoje vapaju mome.
- Jer duša je moja sita nevolja, i život je moj blizu groba.
- Ubrajam se među one što u jamu silaze, postao sam poput čoveka koji snage nema,
- oslobođen poput mrtvaca, sličan ubijenima što u grobu leže, kojih se više ne sećaš, i koji su odsečeni od ruke tvoje koja pomoć pruža.
- Stavio si me u najdublju jamu, na mračna mesta, u bezdan veliki.
- Na mene si gnev svoj izlio, svim besnim talasima svojim nevolju si mi naneo.
- Udaljio si od mene poznanike moje, učinio si da im mrzak budem. Zatvoren sam i izaći ne mogu.
- Oči su moje usahle od nevolje. O Gospode, po ceo dan te prizivam, k tebi u molitvi širim ruke svoje.
- Da li ćeš za mrtve čudo učiniti? Da li će refaimi ustati? Da li će te oni hvaliti?
- Da li će se o dobroti tvojoj u grobu govoriti, o vernosti tvojoj na mestu propasti?
- Da li će se u tami obznaniti čuda tvoja, u zemlji zaborava pravednost tvoja?
- A ja k tebi, Gospode, za pomoć vapim, jutrom molitva moja pred tebe dolazi.
- O Gospode, zašto odbacuješ dušu moju? Zašto od mene okrećeš lice svoje?
- U nevolji sam i smrt mi još od detinjstva preti, mnoge strahote podnosim od tebe.
- Plamen žestokog gneva tvoga prelazi preko mene, satiru me strahote tvoje.
- Okružuju me kao vode po ceo dan, sa svih strana navaljuju na mene.
- Udaljio si od mene prijatelja i druga, mračna su mesta poznanici moji.
