- Čuj, Bože, glas moj u brizi mojoj. Od strašnog neprijatelja sačuvaj mi život.
- Sakrij me od tajnog dogovora zlikovaca, od vreve onih što zlo čine,
- koji jezik svoj kao mač oštre, koji gađaju strelama svojim – rečima gorkim –
- da iz potaje pogode onog ko je besprekoran. Iznenada gađaju ga i ne boje se.
- Uporno zlo govore, pričaju kako će kradom zamke postaviti. Govore: „Ko ih vidi?“
- Izmišljaju zločinstva, govoreći: „Izvršićemo celokupno istraživanje.“ Srce i unutrašnje biće čoveka su bezdan duboki.
- Ali Bog će na njih iznenada strelu odapeti. Rane su im nanesene,
- drugoga oni spotiču. Ali jezik je njihov protiv njih samih. Svi koji ih budu videli zaprepašćeno će odmahivati glavom,
- i svi će se ljudi zemaljski uplašiti; kazivaće o onome što Bog čini, i upoznaće dela njegova.
- A pravednik će se radovati Gospodu i on će biti utočište njegovo. Dičiće se svi koji su čestitog srca.
