- Hvaliću te, Gospode, svim srcem svojim; objavljivaću sva čudesna dela tvoja.
- Radovaću se i veseliti, i pesmom ću hvaliti ime tvoje, Najviši.
- Kad ustuknu neprijatelji moji, posrnuće i izginuće pred tobom.
- Jer ti si podržao pravdu moju i parnicu moju, sedeo si na prestolu i pravedno sudio.
- Prekorio si narode, uništio zle. Ime si njihovo izbrisao za sva vremena, zauvek.
- Tvoji su neprijatelji za svagda opustošeni, a i gradovi koje si iz korena iščupao. Nestaće i spomena na neprijatelje.
- Ali Gospod će vladati doveka, utvrdiće presto svoj za sud.
- On će suditi svetu u pravednosti, u pravdi će narodima suditi.
- Gospod će potlačenom biti visoko utočište, visoko utočište u vreme nevolje.
- Oni koji znaju ime tvoje, uzdaće se u tebe, jer ti, Gospode, nipošto nećeš ostaviti one koji te traže.
- Pesmom hvalite Gospoda, koji prebiva na Cionu, objavite među narodima dela njegova.
- Jer kad bude sudio za krv prolivenu, setiće se nevoljnika, sigurno neće zaboraviti jauk njihov.
- Smiluj mi se, Gospode, pogledaj nevolju moju zbog onih koji me mrze, ti koji me izbavljaš od vrata smrti,
- da bih objavljivao sva hvale vredna dela tvoja na vratima kćeri cionske, da bih se radovao zbog spasenja koje daješ.
- Narodi su pali u jamu koju su sami iskopali, u mrežu koju su postavili uhvatila se noga njihova.
- Gospod je poznat po presudi koju je izvršio. Onaj ko je zao, delima ruku svojih u zamku se hvata.
- U grob će zli otići, i svi narodi koji Boga zaboravljaju.
- Jer siromah neće zauvek zaboravljen biti, niti će nada krotkih ikada propasti.
- Ustani, Gospode! Ne daj da se smrtni čovek pokaže moćnijim. Neka se sudi narodima pred licem tvojim.
- Gospode, ispuni ih strahom, da bi narodi znali da su samo smrtnici.
