- Prigni uho, Bože, molitvi mojoj, nemoj se kriti kad te za milost molim.
- Saslušaj me i usliši me. Tumaram uznemiren od brige svoje, nemiru se odupreti ne mogu,
- zbog glasa neprijatelja, zbog pritiska zloga. Jer zlo bacaju na mene, i u gnevu svome mržnju gaje prema meni.
- Srce je moje u teškom bolu, strahovi su me smrtni spopali.
- Strah i drhtanje ulaze u mene, jeza me obuzima.
- Govorim: „O, kad bih kao golub krila imao! Odleteo bih i počinak našao.
- Odleteo bih daleko, u pustinji bih se nastanio.
- Pojurio bih na mesto utočišta svoga, pred jakim vetrom, pred olujom.“
- O Gospode, smeti i razdeli jezik njihov, jer sam video nasilje i svađu u gradu.
- Danju i noću po zidinama njegovim kruže, u njemu su zlo i propast.
- Nevolje su u njemu, s trga njegovog tlačenje i prevara ne odlaze.
- Jer nije mi se rugao neprijatelj moj, to bih podneo. Nije se na mene oholo podigao onaj ko me silno mrzi, od njega bih se sakrio.
- Nego ti, smrtni čovek meni jednak, prijatelj moj i drug moj.
- Uživali smo u prijateljstvu bliskom, u dom Božji s mnoštvom smo išli.
- Propast neka na njih dođe! Neka živi u grob siđu, jer dok su boravili u tuđini zlo je bilo u njima.
- A ja ću Gospoda Boga prizivati, i on će me spasti.
- Uveče, ujutru i u podne moliću se i vikati, a on čuje glas moj.
- On će otkupiti dušu moju i dati joj mir od borbe što se protiv mene vodi, jer čitava se mnoštva podižu na mene.
- Bog će ih čuti i odgovoriće im – Onaj koji nastava od pre vremena, u kojem nema promena; ipak, oni se ne boje Boga.
- On je podigao ruke svoje na one koji su u miru s njim, oskrnavio svoj savez.
- Reči usta njegovih mekše su od maslaca, ali mu je srce ratoborno. Reči su njegove prijatnije od ulja, a zapravo su mačevi izvučeni.
- Baci na Gospoda breme svoje, i on će te podupreti. Neće nikada dati da pravednik posrne.
- A ti ćeš ih, Bože, oboriti u najdublju jamu. Oni koji su za krv krivi i varalice neće proživeti ni polovinu dana svojih. A ja ću se u tebe uzdati.
