- Bog je zaista dobar prema Izraelu, prema onima koji su čistog srca.
- A noge moje zamalo nisu s puta zašle, koraci se moji umalo nisu okliznuli.
- Jer sam zavideo hvalisavcima, videvši mir zlih ljudi.
- Jer ne znaju za boli smrtne, stomaci su im ugojeni.
- Ne znaju šta su muke smrtnoga čoveka, i ne muče se kao drugi ljudi.
- Zato je njima oholost poput ogrlice, nasilje ih pokriva kao odeća.
- Od debljine oko im je podbulo, nadmašili su i zamisli srca svoga.
- Rugaju se i zlobno pričaju, o prevari nadmeno govore.
- Hvalisanje njihovo do neba doseže, a jezik njihov zemlju obilazi.
- Zato on vraća narod, i obilje vode za njih se izliva.
- Oni govore: „Kako će Bog saznati? Kako zna Najviši?“
- Gle, zli su doveka spokojni. Imetak sebi zgrću.
- Zaista, uzalud sam srce svoje očistio, i nevinošću prao ruke svoje.
- Zlo me po ceo dan pogađa, svakog jutra opomenu dobijam.
- Da sam rekao: „I ja ću tako govoriti,“ naraštaj sinova tvojih tada bih izneverio.
- Razmišljao sam da bih sve to shvatio, ali je to bilo teško u očima mojim,
- sve dok nisam otišao u veličanstveno svetilište Božje. Jer sam hteo da razumem kakva ih budućnost čeka.
- Zaista ih na klizavo tlo postavljaš. U propast ih obaraš.
- U trenu strašan prizor postaju! Kraj im dolazi, od strahota iznenadnih nestaju!
- Kao što čovek prezire san nakon buđenja, tako ćeš ti, Gospode, kad ustaneš prezreti položaj njihov.
- Jer mi je u srcu bila gorčina, oštar bol probadao je bubrege moje.
- Nerazuman sam bio i nisam mogao shvatiti; poput životinje bio sam u očima tvojim.
- Ali ja sam uvek s tobom, ti prihvataš desnicu moju.
- Savetom svojim vodićeš me, a posle ćeš me u slavu uvesti.
- Koga imam ja na nebu? Osim tebe, druge radosti ja na zemlji nemam.
- Klonulo je telo moje i srce moje. Bog je stena srca moga i nasledstvo moje doveka.
- Jer gle, oni koji odstupaju od tebe propašće. Ti ćeš ućutkati svakog ko ti neveru čini ostavljajući te.
- A meni je dobro biti blizu Boga. Gospod je utočište moje. Objaviću sva dela tvoja.
