Psalmi (74. glava)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
Bože, zašto si nas trajno odbacio? Zašto je gnev tvoj planuo na stado paše tvoje?
Seti se zbora svoga koji si davno stekao, plemena koje si otkupio u nasledstvo svoje, ove gore Cion na kojoj si prebivao.
Kreni k ruševinama vekovnim. Na tom svetom mestu, neprijatelj je sve razrušio.
Riču neprijatelji tvoji usred tvog mesta sastajanja. Svoje su znakove postavili kao oznake.
Zna se da su poput onih što po gustoj šumi visoko sekirama zamahuju.
I sve u tvom svetom mestu razbijaju sekirom i maljem.
Vatri su predali svetilište tvoje. Do zemlje su oskrnavili prebivalište imena tvoga.
Zajedno s potomstvom svojim u srcu svom su govorili: „Sva sastajališta Božja u zemlji treba da se spale.“
Ne vidimo više znakove svoje, proroka više nema, a niko među nama ne zna dokle.
Dokle će ti se, Bože, protivnik rugati? Zar će neprijatelj doveka ime tvoje prezirati?
Zašto ustežeš ruku svoju, desnicu svoju, koju si izvukao iz nedara svojih, i puštaš da ginemo?
Ali Bog je Kralj moj od davnina, veličanstveno spasenje on usred zemlje donosi.
Snagom svojom more si razdelio, smrskao si glave morskim nemanima u vodama.
Ti si zdrobio glave levijatanu.* Dao si ga za hranu ljudima, onima što žive u krajevima bezvodnim.
* U
Knjizi o Jovu, 41. poglavlje
, opisuje se levijatan.
Ti si otvorio izvore i bujice, ti si isušio reke što su stalno tekle.
Tvoj je dan i tvoja je noć. Ti si postavio sunce, izvor svetlosti.
Ti si odredio sve granice zemlji, leto i zimu ti si postavio.
Seti se ovoga: neprijatelj se rugao, Gospode, i bezuman je narod prezirao ime tvoje.
Ne daj zveri dušu grlice svoje. Život nevoljnika svojih nemoj zauvek zaboraviti.
Na savez svoj pogledaj, jer su mračna mesta na zemlji puna prebivališta nasilničkih.
Neka se onaj ko je potlačen ne vrati ponižen. Neka nevoljnik i siromah hvale ime tvoje.
Ustani, Bože, i vodi parnicu svoju. Seti se kako ti se bezumnik rugao po ceo dan.
Ne zaboravi glas neprijatelja svojih. Vika onih koji ustaju na tebe diže se neprestano.
