- Ti si, Gospode, boravište naše iz naraštaja u naraštaj.
- Pre nego što su se gore rodile, pre nego što si zemlju i plodno tlo sazdao, od nedogleda do nedogleda ti si Bog.
- Smrtnog čoveka u prah vraćaš, i govoriš: „Vratite se u prah, sinovi ljudski.“
- Jer je hiljadu godina u očima tvojim kao dan jučerašnji kad mine, i kao straža noćna.
- Ti ih odnosiš, oni su samo san, ujutru su kao trava zelena što niče.
- Ona ujutru cveta, napreduje, a uveče vene i suši se.
- Jer nestajemo od gneva tvoga, smeteni smo zbog jarosti tvoje.
- Prestupe si naše pred sebe stavio, i naše tajne grehe pred svetlost lica svoga.
- Jer zbog gneva tvoga svi se dani naši primiču kraju svome, godine naše kao uzdah prolaze.
- Dani naši traju sedamdeset godina, a kod snažnijih osamdeset godina. Ipak samo nevolju i patnju donose, jer brzo prolaze i mi odlećemo.
- Ko poznaje snagu gneva tvoga i ko poznaje jarost tvoju, veliku kao strah koji ti pripada?
- Nauči nas tako brojati dane naše da bismo srce mudro stekli.
- Vrati se, o Gospode! Dokle će to trajati? Sažali se na sluge svoje.
- Ujutru nas nasiti dobrotom svojom, da kličemo radosno i veselimo se u sve dane svoje.
- Obraduj nas za sve one dane kad si nam nevolju nanosio, za sve one godine kad smo zlo gledali.
- Neka se delo tvoje pokaže na slugama tvojim, i veličanstvo tvoje na sinovima njihovim.
- Neka dobrota Gospoda, Boga našega, bude nad nama, daj da uspe delo ruku naših, daj da uspe delo ruku naših!
