Gospod je još rekao Mojsiju: „Idi, kreni odavde, ti i narod koji si izveo iz egipatske zemlje, u zemlju za koju sam se zakleo Abramu, Isaku i Jakovu: ‘Tvom potomstvu ću je dati.’
Poslaću pred tobom anđela i isteraću Hanance, Amoreje, Heteje, Ferezeje, Hiveje i Jevuseje.
Idi u zemlju u kojoj teče med i mleko. Ja neću ići s vama zato što ste vi nepokoran narod, da vas putem ne istrebim.“
Kad je narod čuo te strašne reči, tugovali su. Niko nije stavio na sebe svoj nakit.
Gospod je rekao Mojsiju: „Reci Izraelovim sinovima: ‘Vi ste nepokoran narod. Kad bih samo jedan čas došao među vas, istrebio bih vas. Zato sada skinite sa sebe sav nakit da vidim šta ću učiniti s vama.’“
Tako su Izraelovi sinovi poskidali sa sebe svoj nakit od gore Horev nadalje.
A Mojsije je uzeo šator i razapeo ga izvan logora, daleko od logora, i nazvao ga „Šator od sastanka.“ Ko god je hteo da nešto pita Gospoda, otišao bi do šatora od sastanka, koji je bio izvan logora.
Kad god bi Mojsije pošao u šator, ceo bi narod ustao. Svako bi stajao na ulazu u svoj šator i gledao za Mojsijem sve dok on ne bi ušao u šator.
A kad god bi Mojsije ušao u šator, stub od oblaka bi sišao i stajao na ulazu u šator dok je Bog razgovarao s Mojsijem.
I ceo narod bi video stub od oblaka kako stoji na ulazu u šator, i tada bi ceo narod ustao i svako bi se poklonio na ulazu u svoj šator.
A Gospod bi razgovarao s Mojsijem licem u lice, baš kao što čovek razgovara sa svojim bližnjim. Zatim bi se Mojsije vraćao u logor, a njegov sluga Jošua, Nunov sin, njegov pomoćnik, ne bi izlazio iz šatora.
Mojsije reče Gospodu: „Evo, ti mi kažeš: ‘Vodi ovaj narod,’ ali nisi mi objavio koga ćeš poslati sa mnom. Još si mi rekao: ‘Znam te po imenu i našao si milost u mojim očima.’
Zato te sada molim, ako sam našao milost u tvojim očima, obznani mi svoje puteve, da bih te upoznao i da bih našao milost u tvojim očima. I seti se da je ovaj narod tvoj narod.“
A on mu reče: „Moje lice* će ići napred, i daću ti odmor.“
* Izraz koji se odnosi na prisustvo Gospodnje.
Na to mu on reče: „Ako tvoje lice neće ići napred, nemoj ni da nas vodiš odavde.
Po čemu će se znati da sam našao milost u tvojim očima, ja i tvoj narod? Zar ne po tome da ti ideš s nama, da se ja i tvoj narod razlikujemo od svih drugih naroda koji su na licu zemlje?“
A Gospod odgovori Mojsiju: „I ovo o čemu si govorio ja ću učiniti, jer si našao milost u mojim očima i znam te po imenu.“
Na to Mojsije reče: „Molim te, daj mi da vidim tvoju slavu.“
A on mu odgovori: „Učiniću da sva moja dobrota prođe ispred tebe i pred tobom ću objaviti ime Gospodnje. Smilovaću se onome kome hoću da se smilujem, i pokazaću milosrđe onome kome hoću da pokažem milosrđe.“
Zatim reče: „Ali ne možeš videti moje lice, jer čovek ne može mene videti i ostati živ.“
Gospod još reče: „Evo mesta kod mene, stani na stenu.
Dok moja slava bude prolazila, staviću te u pukotinu u steni i zakloniću te svojom rukom dok ne prođem.
Posle toga ću skloniti svoju ruku i videćeš me s leđa. Ali moje lice ne može se videti.“
