- Kasnije su otišli iz Elima i na kraju je ceo zbor Izraelovih sinova došao u pustinju Sin, koja je između Elima i Sinaja, petnaestog dana drugog meseca nakon izlaska iz egipatske zemlje.
- Ceo zbor Izraelovih sinova gunđao je u pustinji protiv Mojsija i Arona.
- Izraelovi sinovi su im govorili: „Što nismo pomrli od Gospodnje ruke u egipatskoj zemlji dok smo sedeli kod lonaca s mesom, dok smo jeli hleb koliko smo hteli, a vi ste nas doveli u ovu pustinju da ceo ovaj zbor pomorite glađu.“
- Tada je Gospod rekao Mojsiju: „Evo, učiniću da vam s nebesa pada hleb. Neka narod izlazi i neka svako sebi skupi koliko mu treba za svaki dan, da ih iskušam i da vidim hoće li živeti po mom zakonu ili neće.
- A šestog dana neka pripreme ono što budu doneli, i biće dvaput više od onog što skupe svaki dan.“
- Tako su Mojsije i Aron rekli svim Izraelovim sinovima: „Večeras ćete spoznati da je Gospod taj koji vas je izveo iz egipatske zemlje.
- A ujutru ćete videti Gospodnju slavu, jer je Gospod čuo kako gunđate protiv njega. Šta smo mi da gunđate protiv nas?“
- Mojsije još reče: „Večeras će vam Gospod dati mesa da jedete, a ujutru hleba dok se ne nasitite, jer je Gospod čuo kako gunđate protiv njega. A šta smo mi? Ne gunđate vi protiv nas, već protiv Gospoda.“
- Mojsije zatim reče Aronu: „Reci celom zboru Izraelovih sinova: ‘Pristupite pred Gospoda, jer je čuo vaše gunđanje.’“
- Kad je Aron to rekao celom zboru Izraelovih sinova, oni su se okrenuli licem prema pustinji, i gle, Gospodnja slava pojavila se u oblaku.
- Gospod reče Mojsiju:
- „Čuo sam gunđanje Izraelovih sinova. Ovako im reci: ‘Večeras ćete jesti mesa i ujutru ćete se nasititi hleba. I znaćete da sam ja Gospod, vaš Bog.’“
- Tako su uveče doletele prepelice i prekrile logor, a ujutru je svuda oko logora bila rosa.
- Kad je rosa nestala, po pustinji je ležalo nešto fino poput pahuljica, fino kao inje po zemlji.
- Kad su Izraelovi sinovi to videli, pitali su jedan drugog: „Šta je ovo?“ Jer nisu znali šta je. A Mojsije im je rekao: „To je hleb koji vam Gospod daje za hranu.
- Ovo je uput koji vam daje Gospod: ‘Nakupite toga koliko kome treba za jelo. Uzmite omer* po osobi, svaki prema broju duša koje ima u svom šatoru.’“
* Otprilike 2,2 litre. Vidi dodatak na kraju knjige.
- Izraelovi sinovi su uradili tako. Neki su nakupili mnogo, a neki malo.
- Kad su to izmerili na omer, onaj ko je nakupio mnogo nije imao previše, a onaj ko je nakupio malo nije imao premalo. Svako je nakupio koliko mu je trebalo za jelo.
- Tada im je Mojsije rekao: „Niko da ne ostavlja ništa od toga do jutra.“
- Ali oni nisu poslušali Mojsija. Neki su ostavili nešto od toga do jutra, i to se ucrvljalo i usmrdelo. Zato se Mojsije razgnevio na njih.
- Tako su to sakupljali svakog jutra, koliko je kome trebalo za jelo. Kad bi sunce ogrejalo, to bi se rastopilo.
- A šestog dana nakupili su dvaput više hleba, dva omera po osobi. Svi poglavari zbora došli su i javili to Mojsiju.
- Tada im je on rekao: „Ovako je kazao Gospod. Sutra će biti praznik, sveta Subota* posvećena Gospodu. Šta želite da pečete, ispecite, i šta želite da skuvate, skuvajte, a sav višak ostavite kod sebe i čuvajte za ujutru.“
* „Subota,“ ili Šabat na hebrejskom, znači „počinak, odmor, mirovanje“. Šabat počinje u petak, sa zalaskom sunca, i traje do subote, do zalaska sunca. Prema biblijskom kalendaru, Šabat je sedmi dan u sedmici.
- Tako su to ostavili za ujutru, kao što ih je Mojsije uputio. I nije se usmrdelo niti su se u tome pojavili crvi.
- Tada je Mojsije rekao: „Jedite to danas, jer je danas Subota posvećena Gospodu. Danas toga nećete naći u polju.
- Šest dana ćete to skupljati, a sedmi dan je Subota. Tada toga neće biti.“
- Ali sedmog dana neki iz naroda izašli su da kupe, ali ništa nisu našli.
- Zato je Gospod rekao Mojsiju: „Dokle ćete odbijati da držite moja uputstva i moje zakone?
- Ne zaboravite da vam je Gospod dao subote. Zato vam šestog dana daje hleba za dva dana. Neka svako ostane na svom mestu. Sedmog dana niko da ne odlazi sa svog mesta.“
- I narod je počivao sedmog dana.
- Izraelov dom je tu hranu nazvao „mana.“* Ona je bila bela kao seme korijandera, a imala je ukus kolača od meda.
* „Mana“ verovatno potiče od hebrejskog izraza „ma hu“, što znači „Šta je ovo?“ Vidi 15. stih ovog poglavlja.
- Tada je Mojsije rekao: „Ovo je uput koji je dao Gospod: ‘Uzmi omer toga kao nešto što treba da se čuva iz naraštaja u naraštaj, da vaši potomci vide hleb kojim sam vas hranio u pustinji kad sam vas izveo iz egipatske zemlje.’“
- Tako Mojsije reče Aronu:„Uzmi posudu, stavi u nju omer mane i ostavi ga pred Gospodom kao nešto što treba da se čuva iz naraštaja u naraštaj.“
- Kao što je Gospod uputio Mojsija, Aron je to stavio pred Svedočanstvo* da se čuva.
* Izraz se, po svemu sudeći, odnosi na kovčeg u kome su čuvane ploče Dekaloga.
- Izraelovi sinovi jeli su manu četrdeset godina, sve dok nisu došli u naseljenu zemlju. Manu su jeli dok nisu došli na granicu hananske zemlje.
- Omer je desetina efe.*
* Efa iznosi 22 litre. Videti dodatak na kraju knjige.
