Tada su Mojsije i Izraelovi sinovi zapevali ovu pesmu Gospodu i ovako su rekli:„Zapevaću Gospodu, jer se silno proslavio. Konja i konjanika u more je bacio.
Gospod je snaga moja i sila moja, jer on je spasenje moje. On je Bog moj, njega ću hvaliti, on je Bog oca moga, njega ću uzvisivati.
Gospod je hrabar ratnik. Gospod je ime njegovo.
Kola faraonova i vojsku njegovu u more je bacio. Izabrani ratnici njegovi potonuli su u Crvenom moru.
Uzburkane su ih vode prekrile, kao kamen u dubine su potonuli.
Desnica tvoja, Gospode, ima silnu moć, desnica tvoja, o Gospode, može satrti neprijatelja.
Silnim veličanstvom svojim obaraš one koji ustaju na tebe. Puštaš gnev svoj žestoki da ih kao strnjiku proždire.
Vetrom nozdrva tvojih vode su se sabrale, poput bedema talasi su stajali, u srcu mora uzburkane su se vode stvrdnule.
Neprijatelj je rekao: ‘Teraću ih! Stići ću ih! Plen ću deliti! Nasitiće ga se duša moja! Mač ću svoj izvući! Ruka će ih moja terati!’
Duhom svojim dunuo si, more ih je pokrilo, kao olovo potonuli su u vodama silnim.
Ko je među bogovima kao ti, o Gospode? Ko je kao ti, slavan u svetosti, strašan u hvalama, koji čuda čini.
Desnicu si svoju podigao i zemlja ih je progutala.
Milošću svojom vodio si narod koji si izbavio, snagom svojom vodićeš ga u sveto prebivalište svoje.
Narodi će čuti i uznemiriće se, porođajni bolovi obuzeće stanovnike Filisteje.
Tada će se uplašiti knezovi edomski, i zadrhtaće tirani moabski. Svi stanovnici Hanana klonuće duhom.
Strah i trepet obuzeće ih. Skameniće se od silne mišice tvoje, dok ne prođe narod tvoj, Gospode, dok ne prođe narod koji si ti stvorio.
Ti ćeš ga dovesti i zasaditi na gori nasledstva svog, na utvrđenom mestu koje si sebi pripremio za prebivanje, Gospode, u svetilištu, Gospode, koje su ruke tvoje utvrdile.
Gospod će vladati doveka, u svu večnost.
Kad su konji faraonovi, bojna kola njegova i konjanici njegovi u more ušli, Gospod je na njih vratio vode morske, a sinovi su Izraelovi prošli po suvom posred mora.“
Tada je proročica Mirjam, Aronova sestra, uzela u ruke daire, i sve su joj se žene pridružile s dairama igrajući.
Mirjam je muškarcima pesmom odgovarala: „Pevajte Gospodu, jer se silno proslavio. Konja i konjanika u more je bacio.“
Kasnije je Mojsije poveo Izraelce, pa su od Crvenog mora pošli u pustinju Sur. Tri dana su putovali kroz tu pustinju, ali nisu našli vodu.
Zatim su došli u Maru, ali tamo nisu mogli da piju vodu jer je bila gorka. Zato je to mesto i nazvano Mara.*
* „Mara“ znači „gorčina“.
I narod je gunđao protiv Mojsija: „Šta ćemo piti?“
Tada je on zavapio Gospodu. Gospod mu je pokazao jedno drvo koje je on bacio u vodu i voda je postala slatka. Tu im je Bog dao pouku i zakon i tu ih je iskušao.
I rekao im je: „Ako budete dobro slušali glas Gospoda, svog Boga, i ako budete radili ono što je ispravno u njegovim očima i ako budete slušali njegova uputstva i držali sve njegove uredbe, neću pustiti na vas nijednu bolest koju sam pustio na Egipćane. Jer sam ja Gospod lekar vaš.“
Posle su došli u Elim, gde je bilo dvanaest izvora vode i sedamdeset palmi. I ulogorili su se tamo pored vode.
