Kad je ušao u Kapernaum, priđe mu jedan stotnik* i, preklinjući ga,
* Rimski centurion, zapovednik čete od sto vojnika.
reče: „Gospodaru, kod kuće mi leži sluga, oduzet je i strašno se muči.“
A Isus mu reče: „Doći ću da ga izlečim.“
„Gospodaru,“ odgovori mu stotnik, „nisam dostojan da uđeš pod moj krov. Nego, samo reci reč i moj sluga će ozdraviti.
Jer, ja sam čovek podređen vlasti i imam pod sobom vojnike pa kažem jednom: ‘Idi!’ i on ode, a drugom: ‘Dođi!’ i on dođe. I svom sluzi kažem: ‘Uradi!’ i on uradi.“
Kad je to čuo, Isus se zadivi pa reče svojim pratiocima: „Istinu vam kažem: toliku veru nisam našao ni u koga u Izraelu.
A kažem vam i ovo: mnogi će doći sa istoka i sa zapada i sesti za trpezu sa Abramom, Isakom i Jakovom u Kraljevstvu nebeskom,
a sinovi Kraljevstva biće izbačeni napolje, u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba.“
Onda reče stotniku: „Idi! Neka bude kako si verovao.“ I istog časa stotnikov sluga ozdravi.
Kad je Isus ušao u Petrovu kuću, vide njegovu taštu kako leži u groznici.
On joj dotače ruku i groznica je ostavi pa ona ustade i poče da ga služi.
Kad je palo veče, doneše mu mnoge opsednute demonima, a on rečju istera duhove i izleči sve bolesne
- da se ispuni ono što je rečeno preko proroka Isaije: „On uze naše slabosti i ponese naše bolesti.“*
Kad je video narod oko sebe, Isus zapovedi da otplove na drugu stranu.
A jedan pismoznalac mu priđe i reče: „Učitelju, ići ću za tobom kud god budeš išao.“
„Lisice imaju jazbine i ptice nebeske imaju gnezda,“ odgovori mu Isus, „a Sin čovečiji nema gde da zakloni glavu.“
„Gospode,“ reče mu jedan drugi učenik, „pusti me da prvo odem da sahranim oca.“
A Isus mu reče: „Pođi za mnom, a mrtvi neka sahranjuju svoje mrtve.“
Onda Isus uđe u čamac, a za njim pođoše njegovi učenici.
Na moru nastade žestoka oluja – tolika da su talasi prelivali čamac. A Isus je spavao.
Učenici mu priđoše i probudiše ga, govoreći: „Gospode, spasi nas! Izgibosmo!“
„Zašto se plašite, maloverni?“ upita ih on. Onda ustade, zapreti vetrovima i moru pa nastade velika tišina.
A ljudi, zadivljeni, upitaše: „Ko je ovaj da mu se i vetrovi i more pokoravaju?“
Kad je stigao na drugu stranu, u gergesenski kraj, u susret mu dođoše dvojica opsednutih demonima. Izlazili su iz grobova, a bili su toliko napasni da niko nije mogao da prođe tim putem.
„Šta mi imamo s tobom, Isuse, Sine Božji?“ povikaše. „Jesi li ovamo došao da nas pre vremena mučiš?“
A malo dalje od njih paslo je veliko krdo svinja.
Demoni počeše da preklinju Isusa govoreći: „Ako nas isteraš, pošalji nas u ono krdo svinja.“
„Idite,“ reče im on. I oni izađoše i uđoše u svinje, a celo krdo se sjuri niz padinu u more i podavi u vodi.
Svinjari pobegoše i odoše u grad pa ispričaše sve i šta se desilo sa opsednutima.
Tada ceo grad izađe u susret Isusu pa, kad su ga videli, počeše da ga preklinju da ode iz njihovog kraja.
