Isus uđe u čamac, preplovi na drugu stranu i stiže u svoj grad.
Tada mu doneše jednog oduzetog čoveka koji je ležao na postelji. Kad je video njihovu veru, Isus reče oduzetome: „Samo hrabro, sinko, opraštaju ti se gresi.“
Tada neki učitelji zakona rekoše u sebi: „Ovaj huli!“
A Isus, pošto je znao šta misle, reče: „Zašto zlo mislite u svojim srcima?
Šta je lakše? Reći: ‘Opraštaju ti se gresi,’ ili reći: ‘Ustani i hodaj?’
Ali, da znate da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe...“ Onda reče oduzetome: „Ustani, uzmi svoju postelju i idi kući.“
I čovek ustade i ode kući.
Kad je narod to video, ispuni se strahom pa poče da slavi Boga što je ljudima dao takvu vlast.
Kad je odlazio odande, Isus vide čoveka koji se zvao Matej* kako sedi u poreskom uredu pa mu reče: „Pođi za mnom.“ I on ustade i pođe za njim.
* „Matej“ znači „dar od Gospoda“.
Dok je Isus obedovao u kući, dođoše mnogi poreznici i grešnici pa su obedovali s njim i s njegovim učenicima.
Kad su fariseji to videli, upitaše Isusove učenike: „Zašto vaš učitelj jede s poreznicima i grešnicima?“
A Isus je to čuo pa reče: „Nije zdravima potreban lekar, već bolesnima.
Nego, idite i naučite šta znači: ‘Milosrđe hoću, a ne žrtve.’* Jer, ja nisam došao da pozovem pravednike, nego grešnike na pokajanje.“
Tada mu priđoše Jovanovi učenici i upitaše ga: „Kako to da mi i fariseji postimo, a tvoji učenici ne poste?“
A Isus im reče: „Mogu li svatovi da tuguju dok je mladoženja s njima? Ali, doći će vreme kada će im oteti mladoženju, i tada će postiti.
Niko ne stavlja zakrpu od sirovog sukna na stari ogrtač jer bi zakrpa razvukla ogrtač pa bi rupa postala još veća.
Ni novo vino se ne sipa u stare mešine jer bi se mešine pocepale, vino prosulo, a mešine propale. Nego, novo vino se sipa u nove mešine pa se oboje sačuva.“
Dok im je o tome govorio, priđe mu jedan poglavar, pokloni mu se i reče: „Kći mi je upravo umrla. Dođi i položi svoju ruku na nju i ona će oživeti.“
I Isus ustade i sa svojim učenicima pođe za njim.
A jedna žena, koja je dvanaest godina patila od krvarenja, priđe Isusu s leđa i dotače rub njegovog ogrtača,
jer je govorila u sebi: „Ako samo njegov ogrtač dotaknem, ozdraviću.“
A Isus se okrenu i, videvši je, reče: „Samo hrabro, kćeri. Tvoja vera te je izlečila.“ I žena istog časa ozdravi.
Kad je Isus ušao u poglavarevu kuću i video svirače i uskomešani narod,
reče: „Sklonite se! Jer, devojčica nije umrla, nego samo spava.“ A oni su mu se podsmevali.
Kad je narod izbačen iz kuće, Isus uđe, uhvati devojčicu za ruku i ona ustade.
A glas o tome pronese se po celom tom kraju.
Kad je Isus odlazio odande, pođoše za njim dva slepa čoveka, vičući: „Smiluj nam se, Sine Davidov!“
Kad je ušao u kuću, slepi mu priđoše, a on ih upita: „Verujete li da ja to mogu da učinim?“ A oni rekoše: „Da, Gospode!“
On onda dotače njihove oči i reče: „Neka vam bude po vašoj veri.“
I oni progledaše. A Isus ih strogo opomenu: „Pazite da niko ne sazna.“
Ali, oni odoše i po celom kraju proneše glas o njemu.
Dok su oni izlazili, dovedoše mu jednog nemog čoveka, opsednutog demonom.
A kad je demon isteran iz njega, nemi čovek progovori. Narod se zadivi i reče: „Nikad nešto slično nije viđeno u Izraelu!“
A fariseji su govorili: „On isteruje demone uz pomoć demonskog vladara!“
Isus je išao po svim gradovima i selima i učio narod u tamošnjim sinagogama, objavljujući dobru vest o Kraljevstvu i lečeći svaku bolest i svaku slabost.
Kad je video narod, sažali se na njih jer su bili izmučeni i smeteni kao ovce bez pastira.
Tada reče svojim učenicima: „Žetva je obilna, ali je radnika malo.
Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike za svoju žetvu.“
