- Isus ponovo poče da im govori u pričama:
- „Kraljevstvo nebesko je slično kralju koji je priredio svadbu za svog sina.
- On posla svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali ove ne htedoše da dođu.
- Onda posla druge sluge, govoreći: ‘Recite zvanicama: Evo, gozba je spremna. Moji junci i tovljenici su poklani i sve je spremno. Dođite na svadbu.’
- Ali, oni se ne odazvaše, nego odoše – jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom,
- a ostali uhvatiše kraljeve sluge pa ih zlostaviše i ubiše.
- A kralj se razgnevi pa posla svoju vojsku i pobi one ubice, a njihov grad spali.
- Onda reče svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali zvanice nisu bile dostojne.
- Zato idite na raskršća i pozovite na svadbu koga god nađete.’
- I sluge izađoše na ulice i skupiše sve koje su našli – i zle i dobre – i svadbena dvorana se napuni gostima.
- A kad je kralj ušao da vidi goste, ugleda onde jednog čoveka koji nije bio obučen u svadbenu odeću
- pa ga upita: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odeće?’ A ovaj je ćutao.
- Tada kralj reče slugama: ‘Vežite mu ruke i noge, odvedite ga i izbacite napolje u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba.’
- Jer, mnogo je zvanih, a malo odabranih.“
- Tada fariseji odoše i dogovoriše se kako da Isusa uhvate u reči
- pa mu poslaše svoje učenike zajedno sa herodovcima. „Učitelju,“ rekoše ovi, „znamo da si istinoljubiv i da narod učiš Božjem putu u skladu sa istinom, i da se ni na koga ne obazireš jer ne gledaš ko je ko.
- Zato nam reci šta misliš: da li je pravo da se cezaru daje porez ili nije?“
- Ali Isus, znajući njihove zle namere, reče: „Licemeri! Zašto me iskušavate?
- Pokažite mi novčić za porez.“ Oni mu pružiše denar,
- a on upita: „Čiji je ovo lik i natpis?“
- „Cezarov,“ rekoše oni. Tada im on reče: „Dajte, dakle, cezaru cezarovo, a Bogu Božje.“
- Kad su to čuli, zadiviše se pa ga ostaviše i odoše.
- Tog dana mu priđoše i sadukeji, koji kažu da nema uskrsenja, pa ga upitaše:
- „Učitelju, Mojsije je rekao: ‘Ako čovek umre bez dece, neka se njegov brat oženi njegovom udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’*
* Vidi: 5. Mojsijeva 25:5.
- Bila su kod nas sedmorica braće. Prvi se oženio i umro pa pošto nije imao potomstva, ostavi svoju ženu svom bratu.
- Isto se desi drugom pa trećem bratu, i tako sve do sedmog.
- A posle svih umre i žena.
- Dakle, kojem od sedmorice će ona biti žena o uskrsenju, pošto su svi bili oženjeni njome?“
- „Varate se,“ odgovori im Isus, „jer ne znate ni Pisma ni Božju silu.
- O uskrsenju se ljudi neće ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli Božji na nebu.
- Zar niste čitali šta vam je Bog rekao o uskrsenju mrtvih:
- ‘Ja sam Bog Abramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev?’ Bog nije Bog mrtvih, nego živih.“
- Kad je narod to čuo, zadivi se njegovom učenju.
- Kad su fariseji čuli da je Isus ućutkao sadukeje, okupiše se,
- a jedan od njih, poznavalac Zakona, upita s namerom da ga iskuša:
- „Učitelju, koji nauk je najveći u Zakonu?“
- A Isus mu reče: „‘Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom i svim svojim umom.’*
* Vidi: 5. Mojsijeva 6:5.
- To je najveći i prioritetni nauk.
- A drugi je sličan ovom: ‘Voli svoga bližnjega kao samoga sebe.’*
* Vidi: 3. Mojsijeva 19:18.
- Na ova dva nauka zasniva se celi Zakon i proroci.“
- Dok su fariseji još bili na okupu, Isus ih upita:
- „Šta mislite o Hristu? Čiji je on sin?“
- „Davidov,“ rekoše oni. A on im reče: „Pa kako to da ga je David u Duhu nazvao Gospodom kad je rekao:
- ‘Reče Gospod mome Gospodu: sedi mi zdesna dok tvoje neprijatelje ne položim pod tvoje noge?’*
* Vidi: Psalam 110:1.
- Ako ga je, dakle, David nazvao Gospodom, kako onda on može da mu bude sin?“
- Ali, niko nije mogao da mu odgovori ni reči, niti se od toga dana neko usuđivao da ga nešto pita.
