Isus pozva k sebi narod pa im reče: „Čujte i razumejte:
čoveka ne čini nečistim ono što ulazi kroz usta; nego, ono što iz usta izlazi – to čoveka pogani.“
Tada mu priđoše učenici i rekoše: „Znaš li da su se fariseji sablaznili kad su čuli šta si rekao?“
Ali on odgovori i reče: „Svaka biljka koju nije posadio moj nebeski Otac, iskoreniće se.
Pustite ih. Oni su slepi i vođe slepima. A ako slep vodi slepoga, obojica će upasti u jamu.“
Petar mu reče: „Objasni nam tu priču.“
„Zar ni vi još ne razumete?“ upita Isus.
„Zar ne shvatate da sve što ulazi u usta, ide u trbuh i izbacuje se napolje?
Ali, ono što izlazi iz usta, izvire iz srca, i to čoveka čini nečistim.
Jer, iz srca izviru zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, krivokletstva i hule.
To čoveka čini nečistim, a ne čini ga nečistim to što jede neopranih ruku.“
Onda Isus ode odande i povuče se u tirski i sidonski kraj.
A jedna Hananka iz tog kraja izađe i povika: „Smiluj mi se, Gospode, Sine Davidov! Kćer mi je opseo demon i ona se strašno muči.“
Isus joj ništa ne odgovori pa mu njegovi učenici priđoše i počeše da ga mole: „Otpusti je jer neprestano viče za nama.“
A on im odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izraelovog.“
Tada žena priđe Isusu i pokloni mu se, govoreći: „Gospode, pomozi mi!“
„Nije pravo,“ reče joj on, „da se od dece uzme hleb i baci psima.“
„Da, Gospode,“ reče ona, „ali i psi jedu mrvice koje padnu sa stola njihovih gospodara.“
„Velika je tvoja vera, ženo,“ reče joj tada Isus. „Neka bude kako želiš.“ I istog časa njena kći ozdravi.
Isus ode odande i dođe na Galilejsko more, a onda se pope na goru i sede.
Dođe mu silan narod, donoseći sa sobom hrome, slepe, kljaste, neme i mnoge druge, pa mu ih položiše pred noge, a on ih izleči.
Narod se zadivi videvši da su nemi progovorili, kljasti ozdravili, hromi prohodali i slepi progledali, pa počeše da slave Izraelovog Boga.
A Isus pozva k sebi svoje učenike pa im reče: „Žao mi je naroda jer su već tri dana sa mnom, a nemaju šta da jedu. Neću da ih otpustim gladne, da ne malaksaju na putu.“
A učenici ga upitaše: „Gde u ovoj pustoši da nabavimo dovoljno hleba da nahranimo ovoliki narod?“
„Koliko hlebova imate?,“ upita ih Isus. „Sedam,“ rekoše oni, „i nekoliko ribica.“
Tada Isus reče narodu da poseda po zemlji,
uze onih sedam hlebova i ribe pa kad je zahvalio Bogu, izlomi ih i dade učenicima, a učenici narodu.
I svi su jeli i najeli se. Preostalih komadića nakupiše sedam punih košara.
A onih koji su jeli bilo je četiri hiljade, ne računajući žene i decu.
Kad je otpustio narod, Isus uđe u čamac i ode u magadanski kraj.
