Oko njega se okupi silan narod pa on uđe u čamac i sede, a sav narod je stajao na obali.
Mnogo toga im reče u pričama, govoreći: „Izašao sejač da seje.
I dok je sejao, nešto semena pade pored puta, i dođoše ptice i pozobaše ga.
Drugo pade na kamenito tle, gde nije bilo mnogo zemlje, i odmah isklija jer zemlja nije bila duboka.
A kad je izašlo sunce, izgore i osuši se jer nije imalo korena.
Treće seme pade u trnje, a trnje naraste i uguši ga.
Četvrto seme pade na dobro tle i dade plod – stostruk, šezdesetostruk ili tridesetostruk.
Ko ima uši, neka čuje.“
Njegovi učenici mu priđoše i upitaše ga: „Zašto im govoriš u pričama?“
„Vama je dato da saznate tajne Kraljevstva nebeskog, a njima nije,“ odgovori im on.
„Jer, ko ima, daće mu se još i imaće u izobilju; a ko nema, uzeće mu se i ono što ima.
Zato im govorim u pričama jer oni, ‘iako gledaju, ne vide, i iako slušaju, ne čuju i ne razumeju.’
Tako se na njima ispunjava Isaijino proročanstvo koje kaže: ‘Slušaćete iznova, ali nećete razumeti; gledaćete iznova, ali nećete videti.
Jer, otvrdnulo je srce ovog naroda, ušima jedva čuju i oči su zatvorili. Inače bi očima videli, ušima čuli, srcem razumeli i obratili se, i ja ih izlečio.’*
Ali, blago vašim očima što gledaju, i blago vašim ušima što slušaju.
Istinu vam kažem: mnogi proroci i pravednici žudeli su da vide ovo što vi gledate – ali nisu videli; i da čuju ono što vi slušate – ali nisu čuli.“
„Čujte, dakle, šta znači priča o sejaču:
Svakom onom ko čuje Reč o Kraljevstvu, a ne razume je, dolazi Zli i otima ono što mu je posejano u srcu. To je ono seme koje je posejano pored puta.
Seme posejano na kamenitom tlu je onaj ko čuje Reč i odmah je s radošću prihvati.
Ali, pošto nema korena u sebi, nepostojan je pa čim naiđe nevolja ili progon zbog Reči, on se odmah sablazni.
Seme posejano u trnje je onaj ko čuje Reč, ali brige ovog doba i zavodljivost bogatstva uguše Reč pa bude besplodan.
Seme posejano na dobrom tlu je onaj ko čuje i razume Reč. On rađa plod i daje stostruko, šezdesetostruko ili tridesetostruko.“
Ispriča im i drugu priču: „Kraljevstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi.
Ali, dok su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, zaseja kukolj* posred pšenice i ode.
* „Zizania“ (grč.) tj. ljulj, žitni korov.
A kad je pšenica izrasla i isklasala, pojavi se i kukolj.
Sluge odoše vlasniku pa mu rekoše: ‘Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Otkud onda kukolj?’
A on im reče: ‘Neprijatelj je to učinio.’ ‘Hoćeš li da odemo i da ga oplevimo?’ upitaše sluge.
‘Ne,’ odgovori on, ‘da ne biste, pleveći kukolj, zajedno s njim iščupali i pšenicu.
Pustite neka oboje rastu do žetve, a ja ću u vreme žetve reći žeteocima: Prvo oplevite kukolj i vežite ga u snopove, da se spali, a pšenicu skupite u moj ambar.’“
Onda im ispriča ovu priču: „Kraljevstvo nebesko je slično zrnu gorušice koje je čovek uzeo i posejao na svojoj njivi.
Iako je najmanje od sveg semenja, kad izraste, veće je od sveg povrća. Razvije se u drvo pa ptice nebeske dolaze i gnezde se u njegovim granama.“
Onda im ispriča još jednu priču: „Kraljevstvo nebesko je slično kvascu koji je žena uzela i izmešala ga sa tri sate* brašna dok sve nije uskislo.“
* Sea (sata) je mera za zapreminu i iznosi oko 13,3 lit.
Sve je to Isus narodu govorio u pričama, i bez priča im ništa nije govorio.
Tako se ispunilo ono što je rečeno preko proroka: „Svoja usta ću otvoriti u pričama, objaviću ono što je od postanka sveta sakriveno.“*
