„Kraljevstvo nebesko će tada biti kao deset devojaka koje su uzele svoje svetiljke i izašle u susret mladoženji.
Pet ih je bilo nerazumnih, a pet mudrih.
Nerazumne su uzele svoje svetiljke, ali sa sobom nisu uzele ulja,
a mudre su sa svojim svetiljkama uzele i ulje u posudama.
Pošto je mladoženja zakasnio, sve zadremaše i zaspaše.
A u ponoć se začu vika: ‘Evo mladoženja dolazi! Izađite mu u susret!’
Tada se sve one devojke probudiše i pripremiše svetiljke.
A nerazumne rekoše mudrima: ‘Dajte nam malo vašeg ulja jer nam se svetiljke gase.’
‘Ne možemo,’ odgovoriše mudre, ‘jer neće biti dovoljno i za nas i za vas. Zato bolje idite kod trgovaca i kupite sebi.’
I kad su one otišle da kupe, stiže mladoženja, pa one devojke što su bile spremne uđoše s njim na svadbu, a vrata se zaključaše.
Kasnije dođoše i one druge pa rekoše: ‘Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam!’
A on im odgovori: ‘Istinu vam kažem: ne poznajem vas!’
Zato budno pazite jer ne znate ni dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći.“
„Jer kao što je jedan čovek polazio na put, pa pozvao svoje sluge i predao im svoje imanje.
Jednom je dao pet talanata, drugom dva, a trećem jedan – svakom prema njegovim sposobnostima – pa otputovao.
Onaj koji je dobio pet talanata odmah ode, uloži ih i zaradi još pet.
Tako isto i onaj koji je dobio dva zaradi još dva.
A onaj koji je dobio jedan ode, iskopa jamu u zemlji i sakri gospodarev novac.
Posle mnogo vremena dođe gospodar ovih slugu i zatraži da mu polože račun.
Priđe mu onaj koji je dobio pet talanata i donese još pet, govoreći: ‘Gospodaru, dao si mi pet talanata, a ja sam, evo, zaradio još pet.’
‘Dobro, dobri i verni slugo,’ reče mu gospodar. ‘Bio si pouzdan u malom, zato ću te postaviti da upravljaš velikim. Podeli radost sa svojim gospodarom.’
Onda mu priđe onaj koji je dobio dva talanta pa reče: ‘Gospodaru, dao si mi dva talanta, a ja sam, evo, zaradio još dva.’
‘Dobro, dobri i verni slugo,’ reče mu gospodar. ‘Bio si pouzdan u malom, zato te postavljam da upravljaš velikim. Podeli radost sa svojim gospodarom.’
Onda mu priđe onaj koji je dobio jedan talant pa reče: ‘Gospodaru, znam da si prek čovek. Žanješ gde nisi posejao i skupljaš gde nisi vejao.
Uplašio sam se pa sam otišao i sakrio tvoj talant u zemlju. Evo, uzmi svoje.’
‘Zli i lenji slugo!’ odvrati mu gospodar. ‘Znaš da žanjem gde nisam posejao i skupljam tamo gde nisam vejao.
Zato je trebalo da moj novac odneseš menjačima i ja bih, kada dođem, uzeo svoje s kamatom.
Stoga mu oduzmite talant i dajte onom koji ima deset talanata.
Jer, onom ko ima, daće se još pa će imati u izobilju; a onom ko nema, oduzeće se i ono što ima.
Zato ovog beskorisnog slugu izbacite napolje u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba.’“
„Kad Sin čovečiji dođe u svojoj slavi, a s njim svi njegovi anđeli, sešće na presto svoje slave.
Pred njim će biti okupljeni svi narodi, a on će razdvojiti jedne od drugih kao što pastir razdvaja ovce od jaraca.
Ovce će postaviti sebi zdesna, a jarce sleva.
Onda će Kralj reći onima zdesna: ‘Dođite, vi blagosloveni moga Oca, i nasledite Kraljevstvo koje je za vas pripremljeno od postanka sveta!
Jer, bio sam gladan – i vi ste mi dali da jedem; i žedan – i vi ste me napojili. Bio sam stranac – i vi ste me ugostili;
i go – i vi ste me obukli. Bio sam bolestan – i vi ste me negovali; i u tamnici – i vi ste me posetili.’
Tada će mu pravednici reći: ‘Gospode, kad smo te to videli gladnog, i nahranili te; i žednog, i napojili te?
Kad smo te videli kao stranca, i ugostili te; i golog, i obukli te?
I kad smo te to videli bolesnog ili u tamnici, i posetili te?’
A Kralj će im odgovoriti: ‘Istinu vam kažem: kad god ste učinili nešto za jednog od ove moje najmanje braće, za mene ste učinili.’
Potom će reći onima sleva: ‘Idite od mene, prokleti, u oganj večni* koji je pripremljen za đavola i njegove anđele!
