U Hramu su mu prilazili slepi i hromi, i on ih izleči.
Kad su prvosveštenici i pismoznalci videli čuda koja je učinio i decu kako u Hramu viču: „Hosana Sinu Davidovom,“ razgneviše se
pa ga upitaše: „Čuješ li ti šta ovi govore?“ „Da,“ odgovori im Isus. „Zar nikad niste pročitali: ‘Učinio si da ti sa usana dece i odojčadi stižu hvalospevi?’“*
Onda ih ostavi i ode iz grada u Betaniju pa onde prenoći.
A kad se rano ujutro vraćao u grad, ogladne.
Ugleda smokvu pored puta pa joj priđe, ali ne nađe na njoj ništa osim lišća. Zato joj reče: „Ne bilo više nikad ploda od tebe!“ I smokva se smesta osuši.
Kad su učenici to videli, začudiše se: „Kako to da se smokva smesta osušila?“
„Istinu vam kažem,“ reče im Isus, „ako budete imali vere, i ne posumnjate, ne samo da ćete učiniti ovo sa smokvom nego ćete i ovoj gori reći: ‘Podigni se i baci se u more!’ – i tako će biti.
I sve što zatražite u molitvi, dobićete ako budete verovali.“
Isus uđe u Hram, a dok je učio narod, priđoše mu prvosveštenici i starešine naroda i upitaše: „Kojom vlašću ovo činiš i ko ti je dao tu vlast?“
„I ja ću vas nešto upitati,“ reče im Isus, „pa ako mi odgovorite, reći ću vam kojom vlašću ovo činim.
Odakle je bilo Jovanovo krštenje? Sa neba ili od ljudi?“ A oni počeše o tome da raspravljaju među sobom, govoreći: „Ako kažemo: ‘Sa neba,’ on će reći: ‘Zašto mu onda niste verovali?’
A da kažemo: ‘Od ljudi,’ plašimo se naroda jer Jovana svi smatraju prorokom.“
Zato mu odgovoriše: „Ne znamo.“ Tada im on reče: „Onda ni ja vama neću reći kojom vlašću ovo činim.“
„Šta mislite o ovome: Imao čovek dva sina. Priđe prvom pa mu reče: ‘Sine, idi danas da radiš u vinogradu.’
A ovaj mu odgovori: ‘Neću.’ Ali, posle se predomisli pa ode.
Onda otac priđe drugom sinu pa mu reče to isto, a ovaj odgovori: ‘Hoću, gospodaru,’ ali ne ode.
Koji je od ove dvojice izvršio očevu volju?“ A oni rekoše: „Onaj prvi.“ „Istinu vam kažem,“ reče Isus, „poreznici i bludnice pre vas ulaze u Božje kraljevstvo.
Jer, Jovan je došao k vama da vam pokaže put pravednosti, i vi mu niste poverovali a poverovali su mu poreznici i bludnice. Pa i kad ste to videli, niste se pokajali i poverovali mu.“
„Čujte drugu priču: Bio jedan domaćin koji je zasadio vinograd, ogradio ga plotom, iskopao u njemu muljaču i sazidao kulu pa ga iznajmio nekim vinogradarima i otputovao.
Kad se približilo vreme berbe, posla on vinogradarima svoje sluge da uzmu njegove plodove.
A vinogradari uhvatiše njegove sluge pa jednog pretukoše, drugog ubiše, a trećeg kamenovaše.
Onda im posla druge sluge, više njih nego prvi put, ali i s njima postupiše na isti način.
Na kraju im posla svog sina, govoreći: ‘Postideće se sina mog.’
Ali, kad vinogradari ugledaše sina, rekoše jedan drugom: ‘Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo i uzmemo njegovo nasledstvo.’
I uhvatiše ga, izbaciše iz vinograda i ubiše.
Šta će, dakle, vlasnik vinograda uraditi ovim vinogradarima kada dođe?“
„Pogubiće zločince bez milosti,“ odgovoriše mu, „a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima, koji će mu dati plodove u sezoni berbe.“
Isus ih upita: „Zar nikad niste čitali u Pismima: ‘Kamen koji graditelji odbaciše postade kamen ugaoni. Gospod to učini i to je divno u našim očima?’*
