- „Kraljevstvo nebesko je slično domaćinu koji je rano ujutro izašao da unajmi radnike za svoj vinograd.
- Pogodi se sa radnicima da im plati denar dnevno pa ih posla u vinograd.
- Oko devet sati izađe iz kuće i vide neke ljude kako besposleni stoje na trgu
- pa im reče: ‘Idite i vi u moj vinograd, a ja ću vam platiti koliko je pravo.’
- I oni odoše. A on opet izađe oko dvanaest pa oko tri sata i učini isto.
- Oko pet sati izađe ponovo i nađe druge ljude koji su stajali pa ih upita: ‘Zašto ceo dan ovde stojite besposleni?’
- Oni mu rekoše: ‘Zato što nas niko nije unajmio.’ On im reče: ‘Idite i vi u vinograd, i primićete što je pravo.’
- Kad je palo veče, vlasnik vinograda reče svom upravitelju: ‘Pozovi radnike i isplati ih redom od poslednjih do prvih.’
- Tako dođoše oni koji su bili unajmljeni oko pet sati, i svaki dobi jedan denar.
- Kad su došli oni koji su bili unajmljeni prvi, pomisliše da će dobiti više, ali i oni dobiše po jedan denar.
- Uzeše ga pa počeše da gunđaju protiv domaćina
- govoreći: ‘Ovi poslednji su radili samo jedan sat, a ti si ih izjednačio s nama koji smo podneli teret dana i žegu!’
- ‘Prijatelju,’ reče vlasnik jednom od njih, ‘nisam bio nepravedan prema tebi. Zar se nisi pogodio sa mnom da ti platim jedan denar?
- Uzmi svoje i idi, a ja ovom poslednjem hoću da dam isto koliko i tebi.
- Zar nemam pravo da s onim što je moje činim šta hoću? Ili si zavidan što sam ja dobar?’
- Tako će poslednji biti prvi, a prvi poslednji; jer je mnogo zvanih, a malo izabranih.“
- Dok je išao u Jerusalim, Isus uze Dvanaestoricu na stranu i putem im reče:
- „Evo, idemo u Jerusalim. Sin čovečiji će biti predat prvosveštenicima i pismoznalcima, i oni će ga osuditi na smrt.
- Onda će ga predati neznabošcima da mu se rugaju, bičuju ga i raspnu, a on će trećeg dana uskrsnuti.“
- Tada mu priđe majka Zevadjevih sinova sa svojim sinovima i pokloni mu se s namerom da ga nešto zamoli.
- „Šta hoćeš?“ upita je on. A ona mu reče: „Obećaj mi da će u tvom Kraljevstvu ova moja dva sina sedeti jedan tebi zdesna, a drugi sleva.“
- „Niste svesni šta tražite,“ odgovori Isus. „Možete li da pijete iz čaše iz koje ću ja piti, i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim?“ „Možemo,“ odgovoriše oni.
- A on im reče: „Zaista ćete i piti iz te čaše i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim. Ali, nije moje da određujem ko će sedeti sa moje desne ili leve strane, već kome je pripremio moj Otac.“
- Kad su to čula ostala desetorica, naljutiše se na dvojicu braće.
- Tada ih Isus pozva k sebi pa reče: „Znate da vladari naroda gospodare njima i velikaši ih drže pod vlašću.
- Ali, neka među vama ne bude tako. Nego, ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude služitelj,
- i ko hoće da bude prvi među vama, neka vam bude sluga,
- baš kao što ni Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoju dušu da kao otkupninu za mnoge.“
- Kad su odlazili iz Jerihona, za Isusom pođe silan narod.
- A pored puta su sedela dva slepa čoveka pa kad su čuli da Isus prolazi, povikaše: „Gospode, Sine Davidov, smiluj nam se!“
- Narod ih opomenu da ućute, ali oni još jače povikaše: „Gospode, Sine Davidov, smiluj nam se!“
- Isus se zaustavi pa ih pozva k sebi i upita: „Šta želite da učinim za vas?“
- „Gospode,“ rekoše oni, „da progledamo.“
- A Isus se sažali na njih pa im dotače oči, i oni odmah progledaše i pođoše za njim.
