Jevanđelje po Mateju (26. glava)

  1. Kad je Isus sve ovo izgovorio, reče svojim učenicima:
  2. „Vi znate da je za dva dana Pasha, i Sina čovečijega će predati da bude raspet.“
  3. Tada se prvosveštenici i starešine naroda okupiše u dvoru prvosveštenika koji se zvao Kajafa
  4. i dogovoriše se da Isusa na prevaru uhvate i ubiju.
  5. „Ali, ne za vreme praznika,“ rekoše, „da se narod ne pobuni.“
  6. A Isus je bio u Betaniji, u kući Simona Gubavca.*

    * Prema Tori, gubavcima nije bilo dozvoljeno da žive u zajednici sa narodom (vidi 3. Mojsijeva 13:46), tako da je Simon bio ili izlečeni gubavac ili je pogrešno prevedena aramejska reč „gar’ba“, umesto „garaba“ (aramejski se pisao bez samoglasnika), što bi značilo „trgovac posuđem“ ili „lončar“.

  7. I dok je ležao za trpezom, priđe mu jedna žena sa posudom od alabastera punom skupocenog mirisnog ulja i izli ga na njegovu glavu.
  8. Kad su to videli, učenici počeše da negoduju. „Čemu to rasipništvo?“ rekoše.
  9. „To je moglo skupo da se proda i da se razdeli siromasima.“
  10. A Isus je znao o čemu govore pa ih upita: „Zašto gnjavite ovu ženu? Učinila mi je dobro delo.
  11. Jer, siromahe ćete uvek imati sa sobom, ali mene nećete uvek imati.
  12. Kad je izlila ovo mirisno ulje na moje telo, učinila je to za moju sahranu.
  13. Istinu vam kažem: gde god se, u celom svetu, bude propovedala ova dobra vest, govoriće se i o ovome što je ona učinila, kao sećanje na nju.“
  14. Tada jedan od Dvanaestorice – onaj koji se zvao Juda Iskariotski – ode k prvosveštenicima
  15. i upita ih: „Koliko ste voljni da mi date ako vam ga izdam?“ Oni mu ponudiše trideset srebrnjaka,
  16. i on otada poče da traži povoljnu priliku da im ga izda.
  17. Prvog dana Praznika beskvasnih hlebova učenici priđoše Isusu i upitaše ga: „Gde hoćeš da ti spremimo da jedeš pashalnu večeru?“
  18. „Idite u grad k tome i tome,“ reče im on, „i recite mu: ‘Učitelj kaže: Moj čas je blizu. Kod tebe ću slaviti Pashu sa svojim učenicima.’“
  19. I učenici učiniše kako im je Isus naredio i spremiše pashalnu večeru.
  20. Kad je palo veče, Isus sa Dvanaestoricom leže za trpezu.
  21. „Istinu vam kažem,“ reče on dok su jeli, „jedan od vas će me izdati.“
  22. A oni se veoma ražalostiše pa ga jedan za drugim upitaše: „Da neću ja, Gospode?“
  23. „Onaj koji je sa mnom umočio ruku u zdelu,“ odgovori Isus, „taj će me izdati.
  24. Sin čovečiji će otići kao što je za njega napisano,* ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečijega: bolje bi mu bilo da se nije ni rodio.“

    * Vidi: Isaija 53:1.

  25. A njegov izdajnik Juda upita: „Da nisam ja, Rabi?“ Isus mu odgovori: „Ti kažeš.“
  26. Dok su jeli, Isus uze hleb, blagoslovi ga i izlomi, pa dade učenicima, govoreći: „Uzmite i jedite – ovo je moje telo.“
  27. Onda uze čašu, zahvali Bogu i dade im je, govoreći: „Pijte iz nje svi,
  28. jer ovo je moja krv novog saveza, koja se proliva za mnoge, za oproštenje greha.
  29. Kažem vam: više neću piti od ovog roda lozinog do onog dana kada ću ga s vama piti novog u Kraljevstvu moga Oca.“
  30. Zatim otpevaše hvalospev pa odoše na Maslinsku goru.
  31. Tada im Isus reče: „Svi ćete se noćas o mene sablazniti. Jer, zapisano je: ‘Udariću pastira, i ovce iz stada će se raštrkati.’*

    * Vidi: Zaharija 13:7.

  32. Ali, kad uskrsnem, otići ću pred vama u Galileju.“
  33. A Petar mu reče: „Ako se svi i sablazne o tebe, ja se nikad neću sablazniti!“
  34. „Istinu ti kažem,“ reče mu Isus, „još noćas, pre nego što se petao oglasi, ti ćeš me se tri puta odreći.“
  35. Petar mu reče: „Ako treba i da umrem s tobom, neću te se odreći.“ A tako rekoše svi učenici.
  36. Tada Isus ode sa svojim učenicima na mesto koje se zove Getsimanija* pa im reče: „Sedite ovde dok ja odem onamo i pomolim se.“

    * „Getsimanija“ ili „Ge Šemonim“ na hebrejskom, što znači „presa za ulje“.

  37. Onda sa sobom povede Petra i oba Zevadjeva sina. Obuzeše ga žalost i teskoba
  38. pa im reče: „Duša mi je nasmrt žalosna. Ostanite ovde i bdite sa mnom.“
  39. Potom ode malo dalje, pade ničice pa poče da se moli govoreći: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali, neka ne bude moja volja, nego tvoja.“
  40. Tada se vrati učenicima i nađe ih kako spavaju. „Tako,“ reče Petru, „ni jedan sat niste bili u stanju da probdite sa mnom.
  41. Bdite i molite se, da ne padnete u iskušenje. Duh je, doduše, voljan, ali je telo slabo.“
  42. Onda drugi put ode i pomoli se govoreći: „Oče moj, ako nije moguće da me mimoiđe ova čaša, da je ne ispijem, neka bude tvoja volja.“
  43. Zatim se vrati i opet ih nađe kako spavaju – oči su im se sklapale.
  44. I on opet ode od njih i udalji se pa se treći put pomoli, izgovorivši iste reči.
  45. Onda ode k učenicima i upita ih: „Zar još spavate i odmarate se? Evo primakao se čas kad će Sin čovečiji biti predat u ruke grešnika.
  46. Ustanite! Hajdemo! Evo moj izdajnik dolazi.“
  47. I dok je on još govorio, stiže Juda, jedan od Dvanaestorice, i s njim silna svetina s mačevima i toljagama koju su poslali prvosveštenici i starešine naroda.
  48. A njegov izdajnik je s njima dogovorio znak. „Koga poljubim – taj je,“ rekao je. „Njega uhvatite.“
  49. I odmah priđe Isusu i reče: „Zdravo,* Rabi,“ i poljubi ga.

    * U originalu značenje ovog pozdrava je „raduj se“ ili „budi radostan“.

  50. „Prijatelju,“ reče mu Isus, „zašto si došao?“ Tada prišavši, digoše ruke na Isusa i uhvatiše ga.
  51. A jedan od onih koji su bili sa Isusom posegnu za svojim mačem i isuka ga pa udari prvosveštenikovog slugu i odseče mu uho.
  52. Tada mu Isus reče: „Vrati svoj mač na njegovo mesto, jer svi koji se mača maše, od mača će i poginuti.
  53. Zar misliš da ne bih mogao da zamolim Oca da mi sad pošalje više od dvanaest legiona anđela?
  54. Ali, kako bi se onda ispunila Pisma koja kažu da mora da bude ovako?“
  55. Onda reče svetini: „Izašli ste kao nekog razbojnika da me uhvatite, s mačevima i toljagama. Svakog dana sam sedeo u Hramu i učio narod, i niste me uhvatili.
  56. Ali, sve se ovo dogodilo da se ispuni ono što su napisali proroci.“* Tada ga svi učenici ostaviše i pobegoše.

    * Vidi: Plač Jeremijin 4:20.

  57. Oni koji su uhvatili Isusa, odvedoše ga prvosvešteniku Kajafi, kod koga su se okupili pismoznalci i starešine.
  58. A Petar je na odstojanju išao za Isusom sve do prvosveštenikovog dvorišta pa uđe unutra i sede sa slugama da vidi šta će se dogoditi.
  59. A prvosveštenici i ceo Sanhedrin počeše da traže neki lažan dokaz protiv Isusa, da bi mogli da ga pogube,
  60. ali ga ne nađoše, iako je došlo mnogo lažnih svedoka. Na kraju dođoše dva lažna svedoka
  61. i rekoše: „Ovaj je rekao: ‘Mogu da porušim Božji Hram i da ga ponovo sagradim za tri dana.’“*

    * Vidi: Jovan 2:19.

  62. Onda ustade prvosveštenik i upita Isusa: „Zar nećeš ništa da odgovoriš? Šta to ovi svedoče protiv tebe?“
  63. Ali, Isus je ćutao. A prvosveštenik mu reče: „Zaklinjem te Bogom živim,* reci nam da li si ti Hristos, Sin Božji?“

    * Termin „živi Bog“ uvek se odnosi na Boga Oca. Vidi takođe: Ponovljeni Zakon 5:26; Jošua 3:10; 1. Samuelova 17:26, 36; 2. Kraljevima 19:4, 16; Psalam 42:2; 84:2; Isaija 37:4, 17; Jeremija 10:10; 23:36; Danilo 6:20, 26; Osija 1:10; Matej 16:16; Jovan 6:69; Dela 14:15; Rimljanima 9:26; 2. Korinćanima 3:3; 6:16; 1. Timoteju 3:15; 4:10; 6:17; Jevrejima 3:12; 9:14; 10:31; 12:22; Otkrivenje 7:2.

  64. „Ti kaza,“ reče Isus. „I kažem svima vama: od sada ćete videti Sina čovečijega kako sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim oblacima.“*

    * Vidi: Danilo 7:13-14.

  65. Tada prvosveštenik razdera svoju odeću i reče: „Pohulio je! Šta nam još trebaju svedoci! Eto, sad ste čuli hulu!
  66. Šta mislite?“ A oni odgovoriše: „Zaslužio je smrt!“
  67. Onda su ga pljuvali u lice i udarali pesnicama, a drugi su ga šamarali,
  68. govoreći: „Prorokuj nam, Hriste! Ko te udario?“
  69. A Petar je sedeo napolju, u dvorištu. Priđe mu jedna sluškinja i reče: „I ti si bio sa Isusom Galilejcem!“
  70. Ali, on to pred svima poreče rekavši: „Ne znam o čemu govoriš.“
  71. Kad je izašao u predvorje, ugleda ga jedna druga pa reče onima koji su onde stajali: „Ovaj je bio sa Isusom Nazarećaninom!“
  72. A Petar to opet poreče, zaklevši se: „Ne poznajem tog čoveka.“
  73. Malo kasnije, oni koji su onde stajali priđoše Petru i rekoše: „Ti si zaista jedan od njih. Odaje te govor.“
  74. A on poče na sebe da priziva prokletstva i da se zaklinje: „Ne poznajem tog čoveka!“ Istog časa oglasi se petao
  75. i Petar se seti reči koje je Isus izrekao: „Pre nego što se petao oglasi, ti ćeš me se tri puta odreći“ pa izađe napolje i gorko zaplaka.