U godini smrti kralja Ozije, video sam Gospoda kako sedi na visokom i uzvišenom prestolu, a rubovi njegove haljine ispunjavali su hram.
Iznad njega su stajali serafimi.* Svaki je imao šest krila. Sa dva je pokrivao svoje lice, sa dva je pokrivao svoje noge, a sa dva je leteo.
* Serafimi su anđeli koji imaju veoma visok položaj.
I govorili su jedan drugom: ‘Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama! Sva je zemlja puna njegove slave.’
Pragovi na vratima zatresli su se od glasa onih koji su klicali, a dom se napunio dimom.
A ja sam rekao: ‘Teško meni! Poginuću, jer sam čovek nečistih usana i živim među narodom nečistih usana, a oči su moje videle Kralja, Gospoda nad vojskama!’
Tada je jedan od serafima doleteo do mene, držeći u ruci komad užarenog ugljevlja koji je kleštima uzeo sa oltara.
Zatim mi je dotakao usta i rekao: ‘Evo, ovo je dotaklo tvoje usne, pa je tvoja krivica uklonjena i tvoj greh je očišćen.’
I čuo sam Gospodnji glas kako kaže: ‘Koga ću poslati? Ko će za nas ići?’ A ja sam odgovorio: ‘Evo mene, pošalji mene.’
Na to je on rekao: ‘Idi, i reci tom narodu: ‘Čujete ono što vam uvek iznova govorim, ali ne razumete, gledate ono što vam uvek iznova pokazujem, ali ništa ne shvatate.’
Učini da srce tog naroda bude neprijemčivo, da im uši budu neosetljive, zatvori im oči, da očima ne vide i ušima ne čuju, da srcem ne razumeju i da se ne obrate i ne ozdrave.’
Tada sam upitao: ‘Dokle, Gospode?’ A on mi je odgovorio: ‘Dok se gradovi ne pretvore u ruševine i ne ostanu bez stanovnika, dok kuće ne ostanu bez ljudi i dok se zemlja ne pretvori u pustoš,
dok Gospod ne protera ljude daleko i dok usred zemlje ne bude velika pustoš.
Premda će desetina ljudi u njoj ostati, ipak će biti razorena. Ali kao što terebint i hrast kad se poseku ostave panjeve, tako će sveto seme biti panj u zemlji.’“
