- „Slušajte me, vi koji težite za pravednošću, vi koji tražite Gospoda. Pogledajte stenu iz koje ste isklesani i duboku jamu iz koje ste iskopani.
- Pogledajte na Abrama, svog oca, i na Saru, koja vas je u porođajnim bolovima rodila. Jer je on bio sam kad sam ga pozvao, a ja sam ga blagoslovio i umnožio.
- Jer će Gospod utešiti Cion. Utešiće sve njegove ruševine i učiniće da njegova pustinja bude kao Eden i njegova pusta zemlja kao Gospodnji vrt. Radost i veselje biće u njemu, zahvaljivanje i zvuci pesme.
- Poslušaj me, narode moj. Čujte me, vi koji ste moje pleme. Jer će od mene doći zakon i svoju ću pravdu postaviti za svetlost narodima.
- Blizu je moja pravda. Doći će moje spasenje i moje će mišice suditi narodima. U mene će se uzdati ostrva i moju će mišicu čekati.
- Podignite oči k nebesima i pogledajte dole na zemlju. Jer će nebesa kao dim iščeznuti i zemlja će se kao haljina istrošiti, a njeni će stanovnici kao komarci pomreti. Ali će moje spasenje biti večno i moja pravda neće nestati.
- Slušajte me, vi koji znate šta je pravedno, narode kome je moj zakon u srcu. Ne bojte se prekora smrtnih ljudi, nemojte se obeshrabriti od njihovog ruganja.
- Jer će ih moljac kao haljinu pojesti, sukneni moljac poješće ih kao vunu. A moja će pravda trajati doveka i moje spasenje kroz nebrojene naraštaje.
- Probudi se, probudi se, obuci se u snagu, mišice Gospodnja! Probudi se, kao u davne dane, kao u vreme drevnih naraštaja. Zar nisi ti isekla smeloga, probola morsku neman?
- Zar nisi ti isušila more, vode velikog bezdana, i od morskih dubina načinila put da prođu oni koji su otkupljeni?
- Vratiće se oni koje je Gospod otkupio i doći će na Cion radosno kličući, i na glavi će im biti večna radost. Veselje i radost naći će, a tuga i uzdisanje pobeći će od njih.
- Ja, ja sam onaj koji vas teši. Ko si ti da se bojiš smrtnog čoveka koji umire, i sina čovečijeg koji kao zelena trava nestaje?
- Ko si ti da zaboraviš Gospoda, svog Tvorca, onoga koji je razastro nebesa i položio temelj zemlji, i da stalno, po čitav dan, strepiš od gneva svog tlačitelja, kao da će te ubiti? Gde je gnev tvog tlačitelja?
- Onaj koji je pognut u okovima brzo će biti oslobođen, neće umreti i završiti u jami, i neće ostati bez hleba.
- A ja, Gospod, ja sam tvoj Bog, koji podiže more da mu talasi huče. Ime mi je Gospod nad vojskama.
- Staviću svoje reči u tvoja usta i zakloniću te senkom svoje ruke, da postavim nebesa i položim temelj zemlji, i kažem Cionu: ‘Ti si moj narod.’
- Preni se, preni se, ustani, Jerusalime, ti koji si iz Gospodnje ruke pio čašu njegovog gneva. Ispio si, do dna si ispio pehar, čašu od koje posrćeš.
- Od svih sinova koje je rodio nije bilo nikoga da ga vodi. Od svih sinova koje je podigao nije bilo nikoga da ga za ruku uhvati.
- Ovo te je dvoje snašlo – ko će saosećati s tobom? – pustošenje i zatiranje, glad i mač – ko će te utešiti?
- Tvoji su sinovi u nesvesti. Poput divlje ovce u mreži po uglovima svih ulica leže, jer se na njih izlio Gospodnji gnev, ukor tvog Boga.
- Zato slušaj ovo nevoljnice koja si pijana, ali ne od vina.
- Ovako kaže tvoj Gospod, tvoj Bog, koji se bori za svoj narod: ‘Evo, uzeću iz tvoje ruke čašu od koje posrćeš. Pehar, čašu mog gneva, nećeš više piti.
- Daću je u ruku tvojim tlačiteljima, koji su tvojoj duši govorili: ‘Sagni se da mi pređemo,’ pa si svoja leđa podmetao da budu kao zemlja, kao put za one koji prolaze.“
