- Pošaljite ovna vladaru zemlje, iz Sele preko pustinje, do gore kćeri cionske.
- Kao ptice u begu, oterane iz svog gnezda, takve će biti kćeri moabske na prelazima preko Arnona.
- Dajte savet, sprovedite odluku. U podne raširi svoju senku da bude kao usred noći. Sakrij rasejane, ne izdaj begunce.
- Neka oni od mog naroda koji su rasejani budu kod tebe, Moabe. Budi im skrovište od pustošnika. Jer je tlačitelju došao kraj, pustošenje je prestalo, zbrisani su sa zemlje oni koji su gazili druge.
- Presto će utvrditi milošću. Na njemu će kralj u Davidovom šatoru u vernosti sedeti, sudiće i tražiće pravdu, i spremno će činiti ono što je ispravno.
- Čuli smo za Moabov ponos, veliki ponos, za njegovu oholost, njegov ponos i njegov gnev – ali njegove prazne reči neće se ostvariti.
- Zato će Moab gorko plakati zbog svoje nevolje, svi u Moabu gorko će plakati. Oni koji su sasvim slomljeni jadikovaće za suvim grožđem iz Kir-Areseta,
- jer su se osušila hešbonska terasasta polja. Gospodari naroda potrli su jarkocrvene grane sivmanskih vinograda, koje su se do Jazira pružale i po pustinji išle. Njegove mladice su bile ostavljene da same bujaju i pružale su se sve do mora.
- Zato ću nad sivmanskim vinogradom plakati kao što plačem i nad Jazirom. Suzama ću te zalivati, Hešbone i Elealo, jer se nad tvojom letinom i nad tvojom berbom začuo bojni poklič.
- Nestalo je radosti i veselja iz voćnjaka, ne čuju se radosni uzvici u vinogradima, nema klicanja. Onaj ko je gazio grožđe u vinskoj presi više ga ne gazi. Prekinuo sam radosne usklike.
- Zato moja utroba poput harfe jeca nad Moabom, sve što je u meni drhti nad Kir-Aresetom.
- Videlo se da se Moab umorio na uzvišici. Došao je u svoje svetilište da se moli, ali ništa nije mogao da izmoli.
- To je reč koju je Gospod još ranije rekao o Moabu.
- A sada Gospod ovako kaže: ‘Za najviše tri godine, kao što su najamničke godine, Moabova slava biće prezrena uz veliki metež, a oni koji preostanu biće malobrojni i nejaki.’“
