„Teško tvrdoglavim sinovima,“ govori Gospod, „koji rado izvršavaju svoje namere, a ne moje, i sklapaju savez izlivajući žrtve levanice, ali ne mojim Duhom, nego dodaju greh na greh,
i koji se spremaju da idu u Egipat, a ne traže savet iz usta mojih, nego se sklanjaju u faraonovo utočište, traže zaklon u senci Egipta!
Faraonovo utočište biće vam na sramotu, a zaklon u senci Egipta poniženje.
Jer su knezovi u Soanu, poslanici su došli do Hanesa.
Svi će se postideti naroda od kog nema koristi, od kog nema ni pomoći ni koristi, nego je na sramotu i na prekor.“
Objava protiv životinja s juga: Kroz zemlju nevolje i teškoće, gde su lav i leopard što reže, gde su otrovnica i zmija ljutica hitra, na leđima magaraca oni nose svoje blago, na grbama kamila nose svoju robu. Ali narod neće imati koristi od toga.
Ništavno je pouzdanje u Egipat, uzaludna je njegova pomoć. Zato ga i zovem: „Rab [bezočni] koji samo mirno sedi.“
„Sada idi, napiši to na ploču pred njima, zapiši to na svitku, da ostane za buduće vreme, za svedočanstvo doveka.
Jer su oni buntovan narod, lažljivi sinovi, sinovi koji ne žele da slušaju Gospodnji zakon.
I govore videocima: ‘Okanite se svojih vizija.’ Onima koji imaju vizije govore: ‘Ne prorokujte nam istinu. Govorite nam lepe reči, prorokujte nam prevare.
Skrenite s puta, odstupite sa staze. Uklonite od nas Svetog Boga Izraelovog.’“
Zato ovako kaže Sveti Bog Izraelov: „Kad odbacujete ovu reč, a uzdate se u prevaru i laž i na njih se oslanjate,
taj će vam greh biti kao pukotina na zidu koji samo što ne padne, izbočina na visokom zidu koji odjednom, iznenada može da se sruši.
Razbiće ga kao što se razbija grnčarski ćup, koji se nemilosrdno lomi na komade, tako da se među njima ne može naći dovoljno veliko parče da se njime uzme vatra s ognjišta ili da se zahvati voda iz bare.“
Jer ovako je rekao Gospod Jehova, Sveti Bog Izraelov: „Ako se vratite i ostanete mirni, bićete spaseni. Sačuvajte mir i pouzdanje, to će biti vaša snaga.“ Ali vi to niste hteli.
I rekli ste: „Ne, nego ćemo pobeći na konjima!“ Zato ćete i bežati. I kazali ste: „Na brzim konjima ćemo jahati!“ Zato će biti brzi oni koji će vas goniti.
Hiljada će zadrhtati kad jedan zapreti, a kad petorica zaprete, bežaćete dok vas ne ostane toliko da ćete biti kao usamljeni stub na vrhu planine i kao zastava na brdu.
Zato će Gospod čekati da vam se smiluje i zato će ustati da vam pokaže milost. Jer je Gospod Bog koji daje pravdu. Srećni su svi koji ga čekaju.
Kad cionski narod bude stanovao u Jerusalimu, nećeš više plakati. On će ti se zaista smilovati kad čuje tvoj vapaj; čim ga čuje, uslišiće te.
Gospod će vas nevoljom kao hlebom nahraniti i teskobom kao vodom napojiti, ali tvoji učitelji neće se više kriti, nego će tvoje oči gledati tvog učitelja.
I ako biste skrenuli nadesno ili nalevo, vaše će uši čuti kako se za vama govori: „To je put, idite njim.“
Zgadiće vam se vaši posrebreni rezani likovi i pozlaćeni liveni kipovi. Pobacaćete ih. Kao što žena u vreme svog mesečnog ciklusa odbacuje od sebe nečisto platno, tako ćete i vi za njih reći: „Prljavština!“
On će dati kišu za seme kojim ćeš zasejati njivu, i daće da ti zemlja rodi obilan i hranljiv hleb. Tog dana tvoja će stoka pasti na prostranom pašnjaku.
Goveda i magarci koji zemlju obrađuju ješće hranu ovejanu lopatom i vilama.
Na svakoj visokoj gori i na svakom visokom bregu biće potoka i vodenih kanala, onog dana kad bude veliki pokolj i kad se kule budu rušile.
Svetlost punog meseca biće kao svetlost sunca, a svetlost sunca biće sedam puta jača, kao svetlost od sedam dana, onog dana kad Gospod svom narodu zavije prelom i izleči tešku ranu od udaraca koje je zadao.
Gle, Gospodnje ime dolazi izdaleka, u njegovom žestokom gnevu i s gustim oblacima. Njegove su usne pune osude, njegov je jezik kao vatra koja proždire.
Njegov je Duh kao silna bujica koja dopire do grla. Prosejaće rešetom bezvredne narode da ništa ne ostane, i narodima će u čeljust staviti uzde kojima će ih odvesti u propast.
Pevaćete pesmu kao u noći uoči praznika, i radovaćete se od srca kao onaj koji s frulom ide na goru Gospodnju, k Steni Izraelovoj.
Gospod će zagrmeti svojim silnim glasom i pokazaće svoju mišicu kojom je spreman da zamahne u žestokom gnevu i plamenu vatre koja proždire, u prolomu oblaka, u oluji i gradu.
Jer će se Asirija uplašiti od Gospodnjeg glasa, on će je prutom udariti.
Kadgod Gospod zamahne i kad udari Asiriju svojim prutom kojim disciplinuje, neka se čuju daire i harfe. U talasu bitaka ratovaće protiv njih.
Jer je Tofet* za nju već pripremljen, a i za kralja je pripremljen. Izdubio je i raširio mesto za vatru i mnogo je drva. Gospodnji dah, kao bujica sumpora, sve to spaljuje.
