- „Čuj sada, Jakove, slugo moj, čuj Izraele, koga sam izabrao.
- Ovako kaže Gospod, tvoj Stvoritelj i tvoj Tvorac, koji ti je pomagao od majčine utrobe: ‘Ne boj se, slugo moj, Jakove, ne boj se, Ješurune, koga sam izabrao.
- Jer ću na žednog izliti vodu i potoke na suvu zemlju. Svoj ću Duh izliti na tvoje seme i svoj blagoslov na tvoje potomke.
- Oni će nicati kao zelena trava, kao topole uz vodene kanale.
- Jedan će reći: ‘Ja sam Gospodnji,’ drugi će se zvati Jakovljevim imenom, treći će napisati na svojoj ruci: ‘Gospodnji,’ a četvrti će se nazivati Izraelovim imenom.’
- Ovako kaže Gospod, Izraelov Kralj i Otkupitelj, Gospod nad vojskama: ‘Ja sam prvi i ja sam poslednji, osim mene nema Boga.
- Ko je kao ja? Neka poviče, neka kaže i neka mi objasni! Neka oni objave ono što dolazi i ono što će još doći, kao što ja to činim još otkad sam osnovao narod drevni!
- Ne bojte se i ne plašite se. Zar nisam svakom od vas odavno to rekao i objavio? Vi ste moji svedoci. Ima li Boga osim mene? Ne, nema Stene. Ne znam ni za jednu.
- Svi koji prave rezane likove ništavni su, i njihovi omiljeni likovi ničemu ne koriste. To su njihovi svedoci koji ništa ne vide i ništa ne znaju, pa su im na sramotu.
- Ko pravi boga ili lije lik? Nema mu od njega nikakve koristi.
- Gle, posramiće se svi njegovi drugovi, jer oni koji bogove prave samo su ljudi zemaljski. Svi će se oni zajedno skupiti, staće, uplašiće se i svi će se postideti.
- Kovač oštrom alatkom radi na užarenom ugljevlju, čekićem kuje, obrađuje svojom snažnom rukom. Zatim ogladni i iznemogne. Ne pije vodu, pa se umori.
- Drvodelja rasteže merno uže, beleži crvenom kredom, obrađuje dletom, crta šestarom i oblikuje čovečiji lik, lep lik čoveka, da stoji u kući.
- Drugi ima posao da seče kedrove, pa bira stabla, velika stabla, i ostavlja ih da rastu među šumskim drvećem. Sadi lovor i kiša čini da raste.
- A čovek ga onda koristi za ogrev. Uzima komad drveta da se ugreje. Naloži vatru i peče hleb. Zatim još pravi boga i klanja mu se. Pravi rezan lik i pred njim pada ničice.
- Od polovine toga loži vatru i peče meso sebi za jelo i najede se. Greje se i govori: ‘Eto, grejem se i gledam kako gori vatra.’
- Od ostatka pravi sebi boga, rezan lik. Pred njim pada ničice, klanja mu se, moli mu se i govori: ‘Izbavi me, jer si ti moj bog.’
- Ne znaju oni i ne razumeju, jer su im oči postale zaslepljene pa ne vide, a srce takvo da ne razumeju.
- Niko to ne uzima k srcu, ne zna i ne razume, da bi rekao: ‘Od polovine toga naložio sam vatru i na njegovom žaru ispekao hleb. Meso sam ispekao i pojeo. Zar ću od ostatka napraviti gadnog idola? Zar ću padati ničice pred komadom suvog drveta?’
- On se pepelom hrani. Zavodi ga njegovo prevareno srce. Neće on izbaviti svoju dušu niti će reći: ‘Zar nije varka ovo što držim u svojoj desnici?’
- Seti se toga, Jakove, i ti, Izraele, jer si ti moj sluga. Ja sam te stvorio. Ti si moj sluga. Neću te zaboraviti, Izraele.
- Rasuo sam kao gustu maglu tvoje prestupe, i kao oblak tvoje grehe; vrati se k meni, jer sam te otkupio.
- Kličite radosno, nebesa, jer je Gospod učinio ono što je naumio. Kličite pobednički dubine zemaljske. Veselite se gore i kličite radosno šume i sva stabla u njima. Jer je Gospod otkupio Jakova, na Izraelu je pokazao svoju lepotu.“
- Ovako kaže Gospod, Otkupitelj tvoj, onaj koji te je oblikovao od majčine utrobe: „Ja, Gospod, činim sve, sam nebesa razastirem, zemlju rasprostirem. Da li mi neko pomaže u tome?
- Ja osujećujem znake onih koji govore prazne reči, navodim gatare da postupaju ludo, posramljujem mudrace i njihovo znanje pretvaram u ludost.
- Ja ispunjavam reč svog sluge i izvršavam ono što su objavili moji glasnici. Ja govorim o Jerusalimu: ‘Biće nastanjen,’ i o Judinim gradovima: ‘Opet će se izgraditi. Podignuću njegova opustošena mesta.’
- Ja govorim vodenom bezdanu: ‘Presuši. Isušiću sve tvoje reke.’
- Govorim o Kiru: ‘On je moj pastir i izvršiće sve što želim,’ izvršiće ono što sam rekao za Jerusalim: ‘Opet će se izgraditi,’ i za hram: ‘Položiće se njegovi temelji.’“
