Bel* je pao na kolena, Nebo se srušio. Njihovi likovi stavljaju se na zveri i na stoku, postali su njihov tovar, njihov prtljag, breme umornim životinjama.
* Bel ili Merodah (Marduk) i Nebo su imena vavilonskih idola/bogova.
Ruše se, padaju na kolena. Ti bogovi ne mogu da izbave svoje likove koji se kao breme nose, nego i sami odlaze u zarobljeništvo.
„Slušajte me, dome Jakovljev, i svi vi koji ste ostali od doma Izraelovog, koje nosim otkad ste se rodili, koje nosim od majčine utrobe.
Do vaše starosti ja ću biti isti, i kad vam kosa osedi ja ću vas podržavati. Ja ću izvršiti svoju nameru – ja ću vas nositi, ja ću vas podupirati i izbavljati.
S kim ćete me poistovetiti ili izjednačiti ili uporediti, pa da kažete da smo slični jedan drugom?
Ljudi naveliko prosipaju zlato iz kese i na vagi mere srebro. Unajmljuju zlatara koji od njega pravi boga, pred kojim padaju ničice i klanjaju se.
Nose ga na ramenima, prenose ga i postavljaju na njegovo mesto gde stoji i ne miče se. Zovu ga, ali im se ne odaziva, niko ga ne spasava iz njegove nevolje.
Setite se toga, i budite hrabri! Uzmite to k srcu, prestupnici!
Setite se prošlosti davne, da sam ja Bog, da nema drugog Boga i da niko nije kao ja;
onaj koji kazuje od početka, ubuduće i od ranije ono što se još nije zbilo, govoreći: ’Moj savet će se potvrditi i učiniću što želim.’
S istoka zovem pticu grabljivicu, iz daleke zemlje zovem čoveka da izvrši moju nameru. Objavio sam svoju nameru i ispuniću je. Što nameravam, to ću i učiniti.
Slušajte me, vi što imate tvrdokorno srce, koji ste daleko od pravednosti.
Približava se moja pravda. Ona nije daleko i moje spasenje neće zakasniti. Cionu ću doneti spasenje. Izraelu ću dati svoju lepotu.“
