- U to vreme Jezekija se na smrt razboleo. Tada je prorok Isaija, Amozov sin, došao kod njega i rekao mu: „Ovako kaže Gospod: ‘Daj potrebni uput svom domu, jer ćeš umreti, nećeš ozdraviti.’“
- Na to je Jezekija okrenuo lice prema zidu i pomolio se Gospodu:
- „Preklinjem te, Gospode, seti se da sam ti služio u istini i bio ti odan celim srcem, da sam činio ono što je dobro u tvojim očima.“ I Jezekija je gorko zaplakao.
- Gospodnja reč došla je Isaiji:
- „Idi i reci Jezekiji: Ovako kaže Gospod, Bog Davida, tvog praoca: ‘Čuo sam tvoju molitvu i video sam tvoje suze. Evo, dodaću tvom veku petnaest godina,
- i izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku kralja Asirije, i braniću ovaj grad.
- Ovo ti je znak od Gospoda da će Gospod ispuniti reč koju je rekao:
- Evo, učiniću da se sunčeva senka koja je pala na Ahazovo stepenište vrati deset stepenica unazad.’“ Tako se sunce vratilo deset stepenica unazad na stepeništu na koje se spustilo.
- Ovo je napisao Jezekija, Judin kralj, kad se razboleo a zatim ozdravio od svoje bolesti:
- „Rekao sam: ‘U polovini veka svoga ući ću na vrata groba. Uzeće mi se ostatak godina mojih.’
- Rekao sam: ‘Neću videti Gospoda, Gospoda u zemlji živih. Neću više videti ljude – naći ću se među onima koji su u zemlji počinka.
- Stan je moj odnesen i uklonjen od mene kao šator pastirski. Poput tkača namotao sam život svoj, odsečen sam od niti osnove. Od zore do noći ti me nevolji predaješ.
- Umirio sam se do jutra. Kao lav lomiš sve kosti moje, od zore do noći ti me nevolji predaješ.
- Kao ždral, kao lastavica, ja cvrkućem, gučem kao golubica. Umorile su se oči moje gledajući u visinu. Govorim: ‘Gospode, u nevolji sam. Zaštiti me.’
- Šta da kažem i šta će mi on reći? Šta je rekao, to je i učinio. Ponizno ću hoditi do kraja života s gorčinom u duši.
- ‘Gospode, zbog dobrote tvoje ljudi žive; kao i svi, zbog nje i ja dišem. Ti ćeš me izlečiti i sačuvati mi život.
- Evo, umesto mira imam gorčinu, samu gorčinu. Ti si voleo dušu moju i sačuvao si je od jame propasti. Jer si bacio za leđa sve grehe moje.
- Grob te neće slaviti, neće te smrt hvaliti. Oni koji u grobnicu odu ne mogu se nadati tvojoj istinitosti.
- Živ čovek, samo živ čovek može tebe slaviti, kao ja danas. Otac može poučiti sinove svoje o vernosti tvojoj.
- Dođi, Gospode, spasi me, i mi ćemo ti na žičanim instrumentima svirati pesme moje odabrane sve dane života svoga u domu tvom, Gospode.’“
- Isaija je rekao: „Neka donesu grudu suvih smokava i neka je stave na čir, da ozdravi.“
- U međuvremenu, Jezekija je upitao: „Šta će biti znak da ću ići u Gospodnji dom?“
