Gospode, ti si moj Bog. Uzvisivaću te, hvaliću ime tvoje, jer si čudesna dela učinio, ispunio si davne namere, verno i pouzdano.
Jer si grad pretvorio u gomilu kamenja, utvrđen grad u ruševine. Utvrđeni dvori tuđinaca više nisu grad, doveka se više neće obnoviti.
Zato će te silan narod slaviti, grad okrutnih naroda tebe će se bojati.
Jer si ti utočište nejakom, utočište siromahu u nevolji, skrovište od oluje, zaklon od vrućine, kad nasilnik navali kao oluja koja na zidine udara.
Ti obuzdavaš buku tuđinaca kao vrućinu u bezvodnoj zemlji, i kao vrućinu senom od oblaka. Utišala se pesma nasilnika.
Gospod nad vojskama pripremiće svim narodima na ovoj gori gozbu od masnoća, gozbu od taloga, od najboljih jela, od starih sokova od grožđa bez taloga.
Na ovoj gori on će uništiti koprenu koja pokriva sve narode, pokrivač koji je raširen nad svim narodima.
Zauvek će uništiti smrt. Gospod Jehova* će obrisati suze sa svakog lica. Ukloniće sramotu sa svog naroda po svoj zemlji, jer je tako rekao Gospod.
* U originalu: Adonai Jehova. Božji atribut „Jehova“ (Onaj koji jeste) obično se prevodi jednostavno „Gospod“, te je stoga u ovoj Bibliji gde god postoji ovakva konstrukcija upotrebljen izvorni izraz da bi se izbeglo ponavljanje „Gospod Gospod“.
Tog dana reći će se: „Gle, to je naš Bog, njega smo očekivali, i on će nas spasti. Ovo je Gospod koga smo čekali, radujmo se i veselimo se njegovom spasenju.“
Jer će Gospodnja ruka počivati na ovoj gori, a Moab će biti zgažen na svom mestu kao što se slama gazi na đubrištu.
Bog će na njega zamahnuti rukama kao što plivač zamahuje kad pliva, i veštim pokretima svojih ruku poniziće njegovu oholost.
On će razoriti utvrđeni grad s njegovim sigurnim zidinama. Poniziće taj grad, baciće ga na zemlju, u prah.
