I video sam jednog drugog snažnog anđela kako silazi s neba odeven u oblak, a iznad glave bila mu je duga.* Lice mu je bilo kao sunce, a noge kao stubovi vatre.
U ruci je imao mali otvoren svitak. Desnom nogom je stao na more, a levom na zemlju,
i povikao je iz sveg glasa, kao lav kad rikne. Kad je povikao, sedam gromova oglasilo se svojim glasovima.
A kad je sedam gromova progovorilo, hteo sam to da zapišem, ali sam čuo glas s neba kako govori: „Zapečati ono što su rekli sedam gromova i nemoj to zapisivati!“
I anđeo kog sam video kako stoji na moru i na zemlji podigao je desnu ruku prema nebu*
i zakleo se Onim koji živi u vekovima vekova, koji je stvorio nebesa i ono što je u njima, zemlju i ono što je na njoj, i more i ono što je u njemu, da vremena* više neće biti.
* Grčka reč „hronos“ označava hronološko vreme koje je merljivo, što ukazuje da se ovde radi o proročkom vremenu.
Nego, u danima oglašavanja sedmog anđela, kad dođe vreme da zatrubi, dovršiće se Božja tajna, prema dobroj vesti koju je Bog objavio svojim slugama prorocima.
I glas koji sam čuo s neba opet mi se obratio rečima: „Idi, uzmi otvoreni svitak iz ruke anđela koji stoji na moru i na zemlji!“
I otišao sam k anđelu i zamolio ga da mi da onaj mali svitak. A on mi je rekao: „Uzmi ga i pojedi. Zagorčaće ti utrobu, ali u ustima će ti biti sladak kao med.“*
