Nakon toga video sam jednog drugog anđela kako silazi s neba s velikom vlašću i sva je zemlja zasjala od njegove slave.
I povikao je snažnim glasom: „Pade, pade Vavilon Veliki i postao je prebivalište demonima, stanište svakog nečistog duha i skrovište svih nečistih i mrskih ptica!
Jer svi su se narodi opili vinom gneva njenog bluda. Kraljevi zemaljski s njom su blud činili, a trgovci zemaljski obogatili su se od silne i besramne raskoši njene.“
Onda sam čuo jedan drugi glas s neba kako govori: „Izađite iz nje, narode moj, da ne budete saučesnici u njenim gresima i da vas ne zadese njene nevolje!
Jer su se njeni gresi nagomilali do neba i Bog se setio njenih nepravednih dela.
Učinite joj kao što je ona učinila drugima, vratite joj dvaput toliko, vratite joj dvostruko za njena dela! U čašu u kojoj je ona opojno piće mešala, sipajte joj dvostruko!
Koliko je slavila sebe i živela u besramnoj raskoši, toliko joj muke i tuge zadajte! Jer je u svom srcu govorila: ‘Sedim kao kraljica i nisam udovica i neću tuge videti.’
Zbog toga će u jednom danu doći njene nevolje: smrt i tuga i glad, pa će biti spaljena vatrom, jer je silan Gospod Bog, koji joj je sudio.
I kraljevi zemaljski koji su s njom blud činili i živeli u besramnoj raskoši plakaće i žaliće za njom kad budu gledali kako se diže dim iz plamena u kom ona gori.
Uplašeni njenim mukama, stajaće podalje i govoriće: ‘Jao, jao, grade veliki, Vavilone, grade silni, jer je u jedan čas stigla osuda tvoja!’
I trgovci zemaljski plakaće i tugovaće za njom, jer više niko neće kupovati njihovu robu –
ni zlata, ni srebra, ni dragog kamenja, ni bisera, ni finog lana, ni purpura, ni svile, ni skerleta; niti ikakvog mirisnog drveta, niti ikakvog predmeta od slonovače, niti ikakvog predmeta od skupocenog drveta, bakra, gvožđa, ili mermera;
isto tako ni cimeta, ni začina, ni kada, ni mirisnog ulja, ni tamjana, ni vina, ni maslinovog ulja, ni brašna, ni pšenice, ni goveda, ni ovaca, ni konja, ni kočija, ni robova, ni ljudskih duša.
Voće za kojim ti je duša žudela otišlo je od tebe, propao ti je sav tvoj raskoš i sjaj i nikada se više neće vratiti.
Trgovci koji su svim tim trgovali i koji su se od nje obogatili, stajaće podalje, uplašeni njenim mukama, plakaće i tugovaće:
‘Jao, jao, grade veliki, odeven u fini lan, purpur i skerlet, i okićen zlatom i dragim kamenjem i biserima!
Jer je u jedan čas opustošeno toliko bogatstvo!’ I svi kapetani brodova i svi koji su doplovili iz raznih mesta, mornari i svi koji rade na moru, stajali su podalje
i jadikovali gledajući kako se diže dim iz plamena u kom gori: ‘Koji je grad poput ovog velikog grada?’
I posuli su glavu prašinom, a zatim plačući i tugujući vikali: ‘Jao, jao, veliki grade, u kojem su se od njegovog obilja obogatili svi koji imaju brodove na moru! U jedan čas je opustošen!’
Radujte se, nebesa, i svi sveti i apostoli i proroci, zbog onog što ga je snašlo, jer vas je Bog osvetio osudivši ga!“
I jedan snažan anđeo podigao je kamen nalik velikom mlinskom kamenu i bacio ga u more, govoreći: „Ovako će u trenu biti zbačen Vavilon, veliki grad, i više ga nikada neće biti.
I muzika harfista i frulaša i trubača i ostalih muzičara u tebi se više neće čuti. Nijedan zanatlija bilo kog zanata neće se u tebi više naći. Zvuk mlinskog kamena neće se u tebi više čuti.
Svetlost svetiljke u tebi neće više sjati. Glas mladoženje i neveste u tebi se neće više čuti. Jer su tvoji trgovci bili zemaljski velikaši i tvojim su vračanjem bili zavedeni svi narodi.
U tom se gradu našla krv proroka i svetih i svih koji su pobijeni na zemlji.“*
* Ovde se naglašava sukcesivna odgovornost nosilaca i naslednika vavilonske misterijske religije i pobunjenika protiv Boga. Uporedi sa Luka 11:50-51.
