I video sam snažnog anđela kako objavljuje jakim glasom: „Ko je dostojan da otvori svitak i razlomi njegove pečate?“
Ali niko ni na nebu ni na zemlji ni ispod zemlje nije mogao da otvori svitak i pogleda u njega.
I ja sam mnogo plakao jer se nije našao niko dostojan da otvori svitak i pogleda u njega.
Ali mi jedan od starešina reče: „Ne plači. Evo, pobedio je Lav iz Judinog plemena, Davidov koren. On je dostojan da otvori svitak i njegovih sedam pečata.“
I video sam kako uz presto i usred četiri bića i usred starešina stoji Jagnje koje kao da je bilo zaklano. Ono je imalo sedam rogova i sedam očiju, koje predstavljaju sedam Božjih duhova poslatih po celoj zemlji.
Jagnje je otišlo i uzelo svitak iz desnice Onoga koji sedi na prestolu.
Kad je uzelo svitak, četiri bića i dvadeset i četiri starešine pali su ničice pred njim. Svaki je imao harfu i zlatne posude pune kada, koji predstavlja molitve svetih.
I oni su pevali novu pesmu: „Dostojan si da uzmeš svitak i otvoriš njegove pečate, jer si bio zaklan i otkupio si nas Bogu svojom krvlju iz svakog plemena i jezika i naroda i narodnosti.“
I učinio si ih kraljevima i sveštenicima našem Bogu, i oni će vladati na zemlji.
I pogledao sam i začuo glas mnogih anđela koji su bili oko prestola, živih bića i starešina. Bilo ih je na desetine hiljada i hiljade hiljada.
Govorili su snažnim glasom: „Jagnje zaklano dostojno je da primi moć i bogatstvo i mudrost i snagu i čast i slavu i blagoslov.“
I čuo sam svako stvorenje koje je na nebu i na zemlji i ispod zemlje i na moru, i sve što je u njima, kako govori: „Onome koji sedi na prestolu i Jagnjetu neka je blagoslov i čast i slava i vlast u vekove vekova.“
I četiri živa bića rekla su: „Amin!,“ a dvadeset i četiri starešine su pali ničice obožavajući onoga što živi u vekove vekova.
