Izraelovi sinovi su činili ono što je zlo u Gospodnjim očima. Zato ih je Gospod predao u ruke Madijancima na sedam godina.
Ruka Madijanaca bila je teška nad Izraelom. Izraelovi sinovi su zbog Madijanaca načinili sebi podzemna skladišta u brdima i sklanjali se po pećinama i vrletima.
Kada bi Izraelci zasejali njive, došli bi Madijanci, Amaličani i narodi sa istoka i napali ih.
Oni bi se ulogorili na njihovoj zemlji i uništili useve sa zemlje sve do Gaze. Ne bi ostavili u Izraelu ni hrane, ni sitne stoke, ni goveda, ni magaraca.
Dolazili su sa svojom stokom i sa svojim šatorima. Bilo ih je tako mnogo kao skakavaca; nije bilo broja ni njima ni njihovim kamilama. Dolazili su u zemlju da je unište.
Tako je zbog Madijanaca Izrael upao u veliku bedu, pa su Izraelovi sinovi prizvali Gospoda da im pomogne.
Kada su zbog Madijanaca Izraelovi sinovi prizvali Gospoda da im pomogne,
Gospod je poslao Izraelovim sinovima jednog čoveka, proroka, i rekao im: „Ovako kaže Gospod, Izraelov Bog: ‘Ja sam vas izveo iz Egipta i izbavio sam vas iz doma robovanja.
Izbavio sam vas iz egipatske ruke i iz ruku svih vaših tlačitelja i terao sam ih ispred vas i dao sam vam njihovu zemlju.
Još sam vam rekao: ‘Ja sam Gospod, vaš Bog. Ne služite bogovima Amoreja u čijoj zemlji živite.’ Ali vi niste poslušali moj glas.“
Zatim je došao Gospodnji anđeo i seo pod veliko stablo u Ofri koje je pripadalo Joašu iz Abiezerove porodice. Njegov sin Gedeon vršio je pšenicu u vinskoj presi da bi je što pre sklonio od Madijanaca.
Tada mu se pojavi Gospodnji anđeo i reče mu: „Gospod je s tobom, hrabri junače.“
A Gedeon ga upita: „Oprosti, gospodaru, ali ako je Gospod s nama, zašto nas je snašlo sve ovo i gde su sva njegova čuda o kojima su nam pričali naši očevi kad su govorili: ‘Zar nas Gospod nije izveo iz Egipta?’ Ali sad nas je Gospod napustio i predao nas u ruke Madijancima.“
Tada se Gospod okrenu prema njemu i reče: „Ti si snažan i izbavićeš Izrael iz madijanskih ruku. Ne šaljem li te ja?“
A Gedeon ga upita: „Oprosti, Gospode, ali čime ću izbaviti Izrael? Evo, moja porodica je najmanja u Manasijinom plemenu, a ja sam najneznatniji u kući svog oca.“
Ali Gospod mu odgovori: „Ja ću biti s tobom i zato ćeš pobiti Madijance kao da su jedan čovek.“
Tada Gedeon reče: „Ako sam našao milost u tvojim očima, daj mi znak po kome ću znati da zaista ti govoriš sa mnom.
Molim te, ostani ovde, a ja idem da ti donesem dar i stavim ga pred tebe.“ A on mu odgovori: „Sedeću ovde dok se ne vratiš.“
Tada je Gedeon otišao i pripremio jare i zamesio beskvasne hlebove od jedne efe brašna. Meso je stavio u korpu, a čorbu je sipao u lonac, pa je to doneo kod njega pod veliko stablo i postavio.
Tada mu anđeo Božji reče: „Uzmi meso i beskvasne hlebove, pa ih stavi na onu veliku stenu, a čorbu prospi.“ On učini tako.
Tada Gospodnji anđeo pruži vrh štapa koji je držao u ruci i dodirnu meso i beskvasne hlebove. Iz stene planu vatra koja spali meso i beskvasne hlebove, a Gospodnji anđeo nestade ispred njegovih očiju.
Tada je Gedeon uvideo da je to bio Gospodnji anđeo, i reče: „Jao, Gospode! Anđela Gospodnjeg videh licem u lice!“
A Gospod mu reče: „Mir tebi. Ne plaši se. Nećeš umreti.“
Gedeon je na tom mestu sagradio Gospodu oltar koji sve do danas nosi ime Jehova-Šalom.* On još uvek stoji u Ofri, koja pripada Abiezerovoj porodici.
* „Jehova-Šalom“ znači „Gospod je mir“.
Te noći Gospod mu reče: „Uzmi junca od svog oca, drugog junca od sedam godina, i sruši Balov oltar koji ima tvoj otac i poseci obredno deblo koje je pored njega.
Zatim podigni oltar Gospodu, svom Bogu, na vrhu ovog utvrđenja, slažući kamenje u redove. Onda iseci obredno deblo i na tim drvima prinesi tog drugog junca kao žrtvu paljenicu.“
Tada Gedeon uze deset ljudi od svojih slugu i učini kako mu je Gospod rekao. Ali pošto se bojao doma svog oca i ljudi iz grada, nije to učinio danju, već noću.
Kada su sutradan ljudi iz grada rano ustali, gle, Balov oltar je bio srušen i obredno deblo pored njega posečeno, a onaj junac bio je prinesen na novom oltaru.
Tada su jedni druge pitali: „Ko je to uradio?“ I kad su se raspitali i istražili, na kraju su rekli: „To je uradio Gedeon, Joašov sin.“
Tada su ljudi iz grada rekli Joašu: „Izvedi svog sina da se pogubi, jer je srušio Balov oltar i posekao obredno deblo koje je bilo pored njega.“
Joaš je svima koji su ustali protiv njega rekao: „Zar ćete vi braniti Bala? Zar ćete ga vi spasti? Ko stane na njegovu stranu, neka se još ovog jutra pogubi. Ako je Bal pravi bog, neka se sam brani zato što mu je neko srušio oltar.“
Tog dana on je Gedeonu dao ime Jerubal,* rekavši: „Neka se Bal sam brani jer mu je neko srušio oltar.“
* „Jerubal“ znači „neka se Bal brani“.
Svi Madijanci, Amaličani i narodi sa istoka okupili su se kao jedan, prešli u jezraelsku dolinu i tamo se ulogorili.
Gospodnji Duh obuzeo je Gedeona i on je zatrubio u rog, a Abiezerova porodica se okupila oko njega.
Zatim je poslao glasnike po celom Manasijinom plemenu pa su se i oni okupili oko njega. Poslao je glasnike i po Ašerovom, Zebulonovom i Neftalimovom plemenu, pa su i oni izašli pred njega.
Tada Gedeon reče Bogu: „Ako ćeš preko mene izbaviti Izrael, kao što si kazao,
evo, ostaviću runo na gumnu. Ako rosa bude samo na runu, a sva zemlja bude suva, onda ću znati da ćeš preko mene izbaviti Izrael, kao što si kazao.“
Tako je i bilo. Kada je sutra rano ustao, iscedio je runo u kom je bilo toliko rose da je njome napunio jednu veliku posudu.
Gedeon ponovo reče Bogu: „Nemoj se gneviti na mene, već mi dopusti da još jednom progovorim. Molim te, dopusti mi još jednom da proverim šta će biti s runom. Molim te, neka samo runo bude suvo, a po svoj zemlji neka bude rosa.“
Bog je te noći tako i učinio. Samo je runo bilo suvo, a po svoj zemlji bila je rosa.
