Abimeleh, Jerubalov sin, otišao je u Šekem kod braće svoje majke i rekao je njima i celoj rodbini s majčine strane:
„Molim vas, kažite svim stanovnicima Šekema: ‘Šta vam je bolje, da nad vama vlada sedamdeset ljudi, svi Jerubalovi sinovi, ili da nad vama vlada jedan čovek? Setite se da sam ja vaša kost i vaše meso.’“
Tako su braća njegove majke prenela sve njegove reči svim stanovnicima Šekema i njihovo srce se priklonilo Abimelehu, jer su rekli: „On je naš brat.“
Dali su mu sedamdeset srebrnika iz Bal-Beritovog hrama, čime je Abimeleh unajmio bezvredne i bezobzirne ljude, koji su mu se pridružili.
Zatim je otišao u dom svog oca u Ofri i na jednom kamenu pobio svoju braću, Jerubalove sinove, sedamdeset ljudi. Ali ostao je Jotam, najmlađi Jerubalov sin, jer se sakrio.
Kasnije su se okupili svi stanovnici Šekema i svi iz Bet-Mila* i otišli su kod velikog drveta, kod stuba koji je stajao u Šekemu, da postave Abimeleha za kralja.
* „Kuća punoće“ – deo Šekema ili tvrđava koja je čuvala Šekem.
Kada su to javili Jotamu, on je otišao i stao navrh gore Gerizim i povikao na sav glas: „Čujte me, stanovnici Šekema, a i neka Bog čuje vas!
Jednom su pošla stabla da pomažu sebi kralja. Tako su rekla maslini: ‘Budi nam ti kralj.’
Ali maslina im je odgovorila: ‘Zar da se odreknem svog ulja koje je na slavu Bogu i ljudima, pa da se njišem nad drugim stablima?’
Zatim su stabla rekla smokvi: ‘Dođi ti pa nam budi kralj.’
Ali smokva im je rekla: ‘Zar da se odreknem svoje slasti i svog dobrog ploda, pa da se njišem nad drugim stablima?’
Onda su stabla rekla vinovoj lozi: ‘Dođi ti da nam budeš kralj.’
A vinova loza im je odgovorila: ‘Zar da se odreknem svoje šire koja prija Bogu i ljudima, pa da se njišem nad drugim stablima?’
Na kraju su sva stabla rekla trnovitom grmu: ‘Dođi ti da nam budeš kralj.’
A trnoviti grm je odgovorio stablima: ‘Ako zaista želite da me pomažete za kralja, dođite i sklonite se u moj hlad. A ako nećete, neka izađe vatra iz trnovitog grma i proguta lebanonske kedrove.’
A sada, ako ste ispravno i pošteno postupili kada ste Abimeleha postavili za kralja, ako ste učinili dobro Jerubalu i njegovom domu i ako ste mu učinili kako je zaslužio po onome što je činio –
jer se moj otac borio za vas i svoju dušu je izložio opasnosti da bi vas izbavio iz ruku Madijanaca,
a vi ste danas ustali na dom mog oca i na jednom kamenu ste pobili njegove sinove, sedamdeset ljudi, i postavili ste Abimeleha, sina njegove robinje, za kralja nad stanovnicima Šekema samo zato što je on vaš brat –
dakle, ako ste danas postupili ispravno i pošteno prema Jerubalu i njegovom domu, radujte se s Abimelehom, a i on neka se raduje s vama.
Ali ako niste, neka izađe vatra od Abimeleha i proguta stanovnike Šekema i Bet-Mila, i neka izađe vatra od stanovnika Šekema i Bet-Mila i proguta Abimeleha.“
Tada je Jotam otišao i pobegao u Ber gde je i ostao zbog svog brata Abimeleha.
Abimeleh je tri godine oholo vladao kao knez nad Izraelom.
Tada je Bog dopustio da duh razdora zavlada između Abimeleha i stanovnika Šekema, i stanovnici Šekema su izneverili Abimeleha.
To je bilo zato što je trebalo da se osveti zločin počinjen nad sedamdeset Jerubalovih sinova i da njihova krv padne na njihovog brata Abimeleha, jer ih je ubio, i na stanovnike Šekema, jer su mu pomogli da ubije svoju braću.
Stanovnici Šekema postavili su mu zasede po gorskim vrhovima i pljačkali su svakog ko bi prošao pored njih onim putem. Za to je saznao Abimeleh.
Onda je Gal, Ebedov sin, došao sa svojom braćom i prešao u Šekem. Stanovnici Šekema s pouzdanjem su mu se priklonili.
Po običaju su otišli u polje da beru grožđe u svojim vinogradima, gaze ga i vesele se, a onda su otišli u hram svog boga da jedu, piju i proklinju Abimeleha.
Tada Gal, Ebedov sin, reče: „Ko je Abimeleh? Zar nije on Jerubalov sin? I ko je Zebul, njegov poverenik u Šekemu? Zašto njima da služimo? Bolje da služite ljudima Emora, Šekemovog oca. Zašto da služimo Abimelehu?
Kada bi ovaj narod bio pod mojom rukom, svrgnuo bih Abimeleha.“ I poručio je Abimelehu: „Sakupi veliku vojsku pa kreni u boj.“
Kada je Zebul, gradski knez, čuo reči Gala, Ebedovog sina, veoma se razgnevio.
Zato je u tajnosti poslao glasnike Abimelehu, i poručio mu: „Evo, Gal, Ebedov sin, i njegova braća došli su u Šekem i sada bune grad protiv tebe.
Zato ti i tvoji ljudi ustanite noću i postavite zasedu u polju.
A rano ujutru, kad ograne sunce, ustani i udari na grad. Kada on i njegovi ljudi izađu na tebe, učini s njim šta želiš.“
Tako su Abimeleh i svi oni koji su bili s njim ustali noću i postavili oko Šekema zasedu rasporedivši ljude u četiri čete.
Gal, Ebedov sin, izašao je i stao na gradska vrata. Tada su Abimeleh i njegovi ljudi izašli iz zasede.
Čim ih je Gal ugledao, reče Zebulu: „Gle, ljudi silaze s gorskih vrhova.“ A Zebul mu odgovori: „Od senki s gora čini ti se da vidiš ljude.“
Gal opet reče: „Gle, ljudi silaze s uzvišice koja je usred zemlje, a jedna četa dolazi putem od velikog drveta Meonenima.“
Na to mu Zebul odgovori: „Gde su sada tvoje reči kojima si se hvalio: ‘Ko je Abimeleh da mu služimo?’ Zar nisu ovo ljudi koje si ti odbacio? Izađi sad i bori se protiv njih.“
Gal je bio na čelu stanovnika Šekema i krenuo je u borbu protiv Abimeleha.
Ali Abimeleh ga je poterao pa je on pobegao pred njim. Mnogi su padali mrtvi, sve do gradskih vrata.
Abimeleh je ostao u Arumi, a Zebul je proterao Gala i njegovu braću, tako da više nisu mogli da žive u Šekemu.
Sledećeg dana narod je izašao u polje. To su javili Abimelehu.
On je uzeo svoje ljude, podelio ih u tri čete i postavio zasedu u polju. Kada je video da narod izlazi iz grada, krenuo je na njih i pobio ih.
Abimeleh i čete koje su bile s njim navalili su napred i postavili se kod gradskih vrata, dok su dve čete udarile na sve koji su bili u polju i pobile ih.
Tako je Abimeleh ceo taj dan osvajao grad i na kraju ga je i osvojio. Pobio je ljude u gradu, a grad razorio i posuo solju.
Kada su to čuli svi stanovnici Šekemske kule, otišli su u podrum hrama boga Berita.
Kad su Abimelehu javili da su se okupili svi stanovnici Šekemske kule,
Abimeleh je otišao na goru Salmon zajedno sa svojim ljudima. Uzeo je u ruke sekiru, odsekao jednu granu s drveta, podigao je, stavio na rame i rekao svojim ljudima: „Što ste videli da sam ja učinio, brzo i vi činite!“
Tada su svi odsekli po granu i krenuli za Abimelehom. Zatim su grane nabacali na podrum i zapalili vatru nad onima koji su bili u podrumu. Tako su poginuli svi stanovnici Šekemske kule, oko hiljadu muškaraca i žena.
Abimeleh je onda otišao na Teves, opkolio ga i osvojio.
Usred grada bila je jaka kula u koju su pobegli svi muškarci i žene, svi stanovnici tog grada. Zatvorili su vrata za sobom i popeli se na krov kule.
Abimeleh je došao do kule i napao je. Kad je skoro došao do vrata kule da ih spali vatrom,
jedna žena baci mlinski kamen na glavu Abimelehu i razbi mu lobanju.
On brzo pozva slugu koji mu je nosio oružje i reče mu: „Izvuci mač i ubij me, da se ne bi za mene govorilo: ‘Ubila ga je žena.’“ Njegov sluga ga je odmah probo i on je umro.
Kada su Izraelci videli da je Abimeleh poginuo, svi su se vratili u svoje mesto.
Tako je Bog Abimelehu vratio zlo koje je on naneo svom ocu kada je pobio svoju braću, njih sedamdeset.
Bog je učinio da se sve zlo koje su činili stanovnici Šekema vrati njima na glavu, i tako ih je stiglo prokletstvo Jotama, Jerubalovog sina.
