- Izraelci su se zakleli u Mispi rečima: „Niko od nas neće dati svoju kćer za ženu Benjaminovim sinovima.“
- Zatim je narod otišao u Bet-El i tu sedeo pred Bogom do večeri. Naricali su i mnogo plakali.
- Onda su rekli: „Gospode, Bože Izraelov, zašto se ovo desilo u Izraelu? Zašto je danas nestalo jedno pleme iz Izraela?“
- Sutra je narod rano ustao i na tom mestu podigao oltar pa prineo žrtve paljenice i žrtve pomirenja.
- Tada su Izraelovi sinovi rekli: „Ima li koga od svih Izraelovih plemena da nije došao na zbor pred Gospoda? Svečano smo se zakleli da se pogubi svako ko nije došao pred Gospoda u Mispu.“
- Izraelovi sinovi su se sažalili na Benjamina, svog brata, pa su rekli: „Danas je odsečeno jedno pleme od Izraela.
- Šta ćemo učiniti da oni što su preživeli dobiju žene, pošto smo se zakleli Gospodom da im nećemo dati svoje kćeri za žene?“
- Zato su pitali: „Ima li koga od Izraelovih plemena da nije došao pred Gospoda u Mispu?“ I gle, niko iz Jabeša u Giladu nije došao u logor na zbor.
- Kad je narod izbrojan, videlo se da tu nema nikog od stanovnika Jabeša u Giladu.
- Zato je tamo zbor poslao dvanaest hiljada najhrabrijih ljudi i dao im nalog: „Idite i oštricom mača pobijte stanovnike Jabeša u Giladu, takođe i žene i decu.
- Učinite ovako: pobijte sve muškarce i sve žene koje su legle s muškarcem.“
- Među stanovnicima Jabeša u Giladu našli su četiristo devojaka, devica, koje nisu legle s muškarcem. Njih su doveli u logor u Šilohu, u hananskoj zemlji.
- Ceo zbor je tada poslao ljude da razgovaraju s Benjaminovim sinovima koji su bili na steni Rimon i da im ponude mir.
- Tada su se Benjaminovi sinovi vratili, a Izraelci su im dali žene iz Jabeša u Giladu koje nisu pobili. Ali nije ih bilo dovoljno za sve.
- Narod se sažalio na Benjamina, jer je Gospod načinio razdor među Izraelovim plemenima.
- Starešine zbora su rekle: „Šta da učinimo da ovi što su ostali dobiju žene, pošto su žene istrebljene iz Benjaminovog plemena?“
- Zatim su dodali: „Benjaminov ostatak neka dobije svoju zemlju, da se ne bi zatrlo jedno pleme iz Izraela.
- Ali mi njima ne smemo davati svoje kćeri za žene, jer su se Izraelovi sinovi zakleli: ‘Proklet da je onaj ko da ženu Benjaminovim sinovima.’“
- Onda su rekli: „Evo, svake godine se slavi praznik u čast Gospodu u Šilohu, severno od Bet-Ela, istočno od puta koji vodi od Bet-Ela u Šekem i južno od Levone.“
- Zato su uputili Benjaminove sinove: „Idite i čekajte u zasedi u vinogradima.
- Čim vidite da devojke iz Šiloha izlaze da igraju kolo, izađite iz vinograda i neka svako za sebe otme ženu od devojaka iz Šiloha, pa onda idite u Benjaminovu zemlju.
- A kad njihovi očevi ili njihova braća dođu kod nas da se sude, mi ćemo im reći: ‘Smilujte im se radi nas, jer nismo uspeli da za svakog od njih uzmemo ženu u ratu. A pošto ih vi niste dali, onda niste ni krivi.’“
- Benjaminovi sinovi su tako postupili i od otetih devojaka koje su igrale uzeli su sebi onoliko žena koliko je i njih bilo. Onda su otišli i vratili se na svoje nasledstvo pa su opet sagradili gradove i naselili se u njima.
- Tada su se Izraelovi sinovi razišli odatle, svaki u svoje pleme i u svoju porodicu. Otišli su odande, svaki na svoje nasledstvo.
- U ono vreme nije bilo kralja u Izraelu. Svako je činio ono što je bilo ispravno u njegovim očima.
