- U brdovitom području Jefrema živeo je jedan čovek koji se zvao Miha.
- On je jednom svojoj majci rekao: „Hiljadu i sto srebrnika koji su ti ukradeni i zbog kojih si izgovorila kletvu tako da sam je i ja čuo, evo, to je srebro kod mene. Ja sam ga uzeo.“ Njegova majka je rekla: „Neka Gospod blagoslovi mog sina.“
- Tada je svojoj majci vratio hiljadu i sto srebrnika, a majka je rekla: „Posvetiću srebro Gospodu iz svoje ruke za svog sina, da se napravi rezan lik i liven kip. Zato ti ga sada vraćam.“
- Tako je srebro vratio majci, a ona je uzela dvesta srebrnika i dala ih srebraru. On je načinio rezan lik i liven kip, koji su stajali u Mihinoj kući.
- Miha je imao kuću za bogove. Načinio je sveštenički efod i kućne bogove, a jednog od svojih sinova opunomoćio je da mu služi kao sveštenik.
- U ono vreme nije bilo kralja u Izraelu. Svako je činio ono što je bilo ispravno u njegovim očima.
- Bio je jedan mladić iz Betlehema u Judi, Levit, koji je neko vreme živeo u Judinom plemenu.
- Taj čovek je otišao iz grada Betlehema u Judi da nađe mesto gde će neko vreme živeti. Tako je na svom putu stigao do brdovitog područja Jefrema i do Mihine kuće.
- Miha ga upita: „Odakle dolaziš?“ A on mu odgovori: „Ja sam Levit iz Betlehema u Judi i putujem kako bih našao mesto gde ću neko vreme živeti.“
- Miha mu reče: „Ostani kod mene i budi mi otac i sveštenik, a ja ću ti davati deset srebrnika godišnje, svešteničku odeću i hranu.“ Levit je ušao kod njega.
- Tako je Levit odlučio da ostane kod njega, i taj mladić mu je bio kao jedan od sinova.
- Zatim je Miha opunomoćio Levita i mladić je služio kao njegov sveštenik i živeo je u njegovoj kući.
- Miha je rekao: „Sada znam da će mi Gospod činiti dobro, jer je Levit moj sveštenik.“
