Ovo su narodi kojima je Gospod dozvolio da ostanu kako bi iskušao sve Izraelove sinove koji nisu doživeli nijedan hananski rat,
a ostavio ih je samo zato da bi budući naraštaji Izraelovih sinova, koji nisu doživeli tako nešto, stekli ratno iskustvo i naučili da ratuju:
pet filistejskih savezničkih knezova, svi Hananci, zatim Sidonci i Hiveji koji su živeli na gori Lebanon, od gore Bal-Hermona do granice Emata.
Oni su poslužili da bi se iskušali Izraelci i da bi se videlo da li će slušati uputstva koja je Gospod preko Mojsija dao njihovim očevima.
Tako su Izraelovi sinovi živeli među Hanancima, Hetejima, Amorejima, Ferezejima, Hivejima i Jevusejima.
Oni su uzimali njihove kćeri za žene, a svoje su kćeri davali njihovim sinovima i služili njihovim bogovima.
Izraelovi sinovi su činili ono što je zlo u Gospodnjim očima i zaboravili su Gospoda, svog Boga, pa su služili likovima Bala i obrednim deblima.
Zato se Gospod razgnevio na Izrael i predao ih u ruke Husan-Risatajimu, kralju Mesopotamije. Tako su Izraelovi sinovi služili Husan-Risatajimu osam godina.
I kad su Izraelovi sinovi zavapili Gospoda da im pomogne, Gospod im je podigao spasitelja da ih izbavi, Otniela, sina Keneza, mlađeg Kalevovog brata.
Gospodnji Duh je došao na njega i on je sudio Izraelcima. Kada je pošao u bitku, Gospod je u njegove ruke predao Husan-Risatajima, sirijskog kralja, i njegova je ruka pobedila Husan-Risatajima.
Od tada je zemlja bila u miru četrdeset godina. Zatim je umro Otniel, Kenezov sin.
Izraelovi sinovi su opet činili ono što je zlo u Gospodnjim očima. Zato je Gospod dao Eglonu, moabskom kralju, moć nad Izraelom, jer su činili ono što je zlo u Gospodnjim očima.
Tako je Eglon protiv njih sakupio Amonove sinove i Amaličane. Tada su oni krenuli i udarili na Izrael i osvojili grad palmi.
Izraelovi sinovi služili su moabskom kralju Eglonu osamnaest godina.
Tada su Izraelovi sinovi zavapili Gospodu da im pomogne. Gospod im je podigao spasitelja, Ehuda, sina Gire iz Benjaminovog plemena, koji je bio levoruk. Po njemu su Izraelovi sinovi poslali danak moabskom kralju Eglonu.
Ehud je sebi napravio mač s dve oštrice, dug jedan lakat, i pripasao ga ispod haljine uz desno bedro.
Zatim je odneo danak moabskom kralju Eglonu, koji je bio veoma debeo čovek.
Kada je predao danak, otpustio je ljude koji su ga nosili.
Kad su došli kod kamenih likova u Gilgalu, on se vratio kod kralja i rekao mu: „Kralju, imam za tebe jednu tajnu poruku.“ A kralj reče: „Tišina!“ Tada su svi koji su stajali uz njega otišli.
Ehud mu je prišao dok je on sedeo u svojoj hladovitoj gornjoj sobi namenjenoj samo za njega, pa mu je rekao: „Imam za tebe poruku od Boga.“ Tada kralj ustade sa svog prestola.
Onda Ehud levom rukom posegnu za mačem koji mu je bio uz desno bedro, izvuče ga i zari ga kralju u stomak.
Sa oštricom je ušla i drška tako da se salo sklopilo nad oštricom, jer nije izvukao mač iz stomaka, i izišla je nečist.
Tada Ehud iziđe na trem i za sobom zatvori vrata gornje sobe i zaključa ih.
Kad je on otišao, došle su kraljeve sluge, pogledale i videle su da su vrata gornje sobe zaključana, pa su rekli: „Sigurno odmara u prohladnoj gornjoj sobi.“
Tako su dugo čekali da im je na kraju postalo neprijatno. Kad su videli da se vrata gornje sobe ne otvaraju, uzeli su ključ i otvorili, kad gle, njihov gospodar je ležao mrtav na zemlji!
Dok su oni čekali, Ehud je pobegao, prošao kamene likove i sklonio se u Seirat.
Kada je stigao u brdovito područje Jefrema, zatrubio je u rog i Izraelovi sinovi su se spustili s njim sa tih brda, a on ih je predvodio.
Tada im reče: „Pođite za mnom, jer vam Gospod u ruke predaje vaše neprijatelje Moabce.“ Oni su pošli za njim i presekli prelaze preko Jordana naspram Moabaca, tako da nisu dali nikome da pređe.
Tada su pobili oko deset hiljada Moabaca, jakih i hrabrih ljudi, i niko nije umakao.
Tog dana Moab je potpao pod Izraelovu vlast i zemlja je bila u miru osamdeset godina.
Posle njega je Šamgar, Anatov sin, izbavio Izrael, pobivši šesto Filisteja bodilom* za goveda.
* Ili: „ostanom“. U pitanju je štap sa metalnim šiljkom za gonjenje stoke.
