Gospodnji anđeo je došao iz Gilgala u Bokim i rekao: „Izveo sam vas iz Egipta i doveo sam vas u zemlju za koju sam se zakleo vašim praočevima. Još sam rekao: ‘Neću nikada raskinuti svoj savez s vama.
A vi ne sklapajte savez sa stanovnicima ove zemlje. Srušite njihove oltare.’ Ali vi niste poslušali moj glas. Zašto ste tako postupili?
Zato vam kažem: ‘Neću ih oterati ispred vas. Oni će vam postati zamka i njihovi bogovi postaće vam mamac.’
Kada je Gospodnji anđeo izgovorio ove reči pred svim Izraelovim sinovima, narod je glasno zaplakao.
Zato je to mesto nazvano Bokim.* Tu su Gospodu prineli žrtve.
* „Bokim“ znači „oni koji plaču“.
Kada je Jošua otpustio narod, Izraelovi sinovi su pošli svaki na svoju parcelu, da zaposednu zemlju.
Narod je služio Gospodu u sve Jošuine dane i u sve dane starešina koji su nadživeli Jošuu, koji su videli sva velika dela koja je Gospod učinio.
Jošua, Nunov sin, Gospodnji sluga, umro je kada je imao sto deset godina.
Sahranili su ga na mestu koje je pripadalo njegovom nasledstvu u Timnat-Aresu u brdovitom području Jefrema, severno od gore Gaš.
Sav taj naraštaj bio je pribran svojim očevima. Posle njih došao je drugi naraštaj koji nije poznavao Gospoda, ni dela koja je on činio za Izrael.“
Tako su Izraelovi sinovi činili ono što je zlo u Gospodnjim očima i služili likovima Bala.
Napustili su Gospoda, Boga svojih očeva, koji ih je izveo iz egipatske zemlje, i pošli su za drugim bogovima između bogova naroda koji su bili oko njih, pa su im se klanjali i tako vređali Gospoda.
Ostavili su Gospoda i služili likovima Bala i Astarote.
Tada se Gospod razgnevio na Izrael i predao ih u ruke pljačkašima koji su ih pljačkali. Predao ih je u ruke njihovim neprijateljima koji su živeli oko njih, tako da se više nisu mogli odupreti svojim neprijateljima.
Kud god bi pošli, Gospodnja ruka je bila protiv njih da im nanosi zlo, kao što je Gospod rekao i kao što im se Gospod zakleo. Tako su bili u velikoj nevolji.
Zato im je Gospod podizao sudije koje su ih izbavljale iz ruku onih što su ih pljačkali.
Ali nisu slušali ni svoje sudije, nego su išli da bludniče za drugim bogovima i klanjaju im se. Brzo su skrenuli s puta kojim su hodili njihovi praočevi, koji su slušali Gospodnja uputstva. Oni nisu tako činili.
Kada im je Gospod podizao sudije, Gospod je bio sa svakim sudijom i izbavljao ih je iz ruku njihovih neprijatelja sve vreme sudijinog života. Kad je čuo njihove jecaje, Gospod se sažalio na njih zbog onih koji su ih tlačili i ugnjetavali.
Kada bi sudija umro, oni bi se ponovo odvratili i postupali još gore nego njihovi očevi tako što bi išli za drugim bogovima, služili im i klanjali im se. Nisu odustajali od svojih dela ni od svog tvrdoglavog ponašanja.
Tada se Gospod razgnevio na Izrael i rekao: „Pošto je ovaj narod prestupio moj savez koji sam sklopio s njihovim praočevima i nije poslušao moj glas,
ni ja više neću ispred njih terati nijedan narod koji je ostao posle Jošuine smrti,
da bih njima iskušavao Izraelce da vidim da li će se držati Gospodnjeg puta i hoditi njime, kao što su to činili njihovi očevi, ili neće.“
Zato je Gospod ostavio te narode i nije ih odmah oterao, niti ih je predao Jošui u ruke.
