- Jeftaj iz Gilada bio je snažan i hrabar čovek. Bio je sin bludnice, a otac mu je bio Gilad.
- Gilad je imao još jednu ženu koja mu je rodila sinove. Kada su sinovi te žene odrasli, oterali su Jeftaja, govoreći mu: „Nećeš imati nasledstva u domu našeg oca, jer si sin druge žene.“
- Zato je Jeftaj pobegao od svoje braće i nastanio se u zemlji Tob. Oko Jeftaja su se okupili ništavni ljudi i s njim su odlazili u pljačku.
- Posle nekog vremena, Amonovi sinovi su napali Izrael.
- Kada su Amonovi sinovi napali Izrael, giladske starešine su otišle da dovedu Jeftaja iz zemlje Tob.
- Rekle su mu: „Dođi da nam budeš zapovednik, da se borimo protiv Amonovih sinova.“
- A Jeftaj reče giladskim starešinama: „Zar me vi niste mrzeli pa ste me zato oterali iz doma mog oca? Zašto sada kad ste u nevolji dolazite kod mene?“
- Tada giladske starešine odgovoriše Jeftaju: „Došli smo kod tebe da pođeš s nama i boriš se protiv Amonovih sinova i da budeš poglavar nad nama i nad svim stanovnicima Gilada.“
- Jeftaj reče giladskim starešinama: „Ako me povedete nazad da se borim protiv Amonovih sinova pa mi ih Gospod preda, biću vam poglavar!“
- Tada giladske starešine rekoše Jeftaju: „Neka nas Gospod čuje i neka sudi između nas ako ne učinimo kako si rekao.“
- Tako je Jeftaj otišao s giladskim starešinama i narod ga je postavio za svog poglavara i zapovednika. Jeftaj je sve to ponovio pred Gospodom u Mispi.
- Zatim je Jeftaj poslao glasnike kralju Amonovih sinova i poručio mu: „Šta imaš protiv mene pa si došao da se boriš sa mnom u mojoj zemlji?“
- A kralj Amonovih sinova reče Jeftajevim glasnicima: „Izrael je po izlasku iz Egipta uzeo moju zemlju od Arnona do Jaboka i Jordana. Zato je sada mirno vrati.“
- Ali Jeftaj opet posla glasnike kralju Amonovih sinova
- i poruči mu: „Ovako kaže Jeftaj: ‘Izrael nije uzeo ni moabsku zemlju ni zemlju Amonovih sinova.
- Jer kad je Izrael izašao iz Egipta, išao je pustinjom do Crvenog mora i došao u Kadeš.
- Tada je Izrael poslao glasnike edomskom kralju i poručio mu: ‘Molim te, pusti da prođem kroz tvoju zemlju,’ ali edomski kralj nije poslušao. Poslao je glasnike i moabskom kralju, ali je i on odbio. Tako je Izrael ostao u Kadešu.
- Dok su išli pustinjom, zaobišli su edomsku i moabsku zemlju. Išli su istočno od moabske zemlje i ulogorili se na području oko Arnona. Nisu prelazili moabsku granicu, jer je Arnon bio moabska granica.
- Zatim je Izrael poslao glasnike amorejskom kralju Sihonu koji je vladao u Hešbonu. Izrael mu je poručio: „Molim te, pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju do mesta u koje idemo.“
- Ali Sihon nije verovao Izraelcima da će samo proći kroz njegovo područje i zato je okupio ceo svoj narod, ulogorio se u Jasi i napao Izrael.
- Tada je Gospod, Izraelov Bog, dao Sihona i ceo njegov narod u ruke Izraelu koji ih je porazio. Izrael je zauzeo svu zemlju Amoreja koji su živeli u toj zemlji.
- Tako je osvojio svu amorejsku zemlju od Arnona do Jaboka i od pustinje do Jordana.
- A sada kada je Gospod, Izraelov Bog, oterao Amoreje pred svojim narodom Izraelom, ti želiš da oteraš taj narod.
- Zar nećeš oterati sve one koje ti Hemos, tvoj bog, daje da ih oteraš? A mi ćemo oterati sve koje Gospod, naš Bog, otera pred nama.
- Zar si ti bolji od Balaka, Seforovog sina, moabskog kralja? Da li se on prepirao s Izraelom? Da li se borio protiv njega?
- Izrael već trista godina živi u Hešbonu i njegovim okolnim gradovima, Aroiru i njegovim okolnim gradovima, a i u svim gradovima uz Arnon, pa zašto im za to vreme niste sve to oteli?
- Ja tebi nisam zgrešio, a ti si nepravedan prema meni jer se boriš protiv mene. Neka Gospod danas bude sudija i neka sudi između Izraelovih sinova i Amonovih sinova.“
- Ali kralj Amonovih sinova nije poslušao reči koje mu je poručio Jeftaj.
- Tada je Gospodnji Duh sišao na Jeftaja i on je prošao kroz Gilad i Manasijino područje, prošao je i kroz Mispu u Giladu, a od Mispe u Giladu došao je do Amonovih sinova.
- Jeftaj se zavetovao Gospodu rečima: „Ako mi predaš u ruke Amonove sinove,
- neka Gospodu pripadne ko god izađe na vrata mog doma, ko pođe meni u susret kad se vratim kao pobednik nad Amonovim sinovima. Njega ću dati kao žrtvu paljenicu.“
- Tako je Jeftaj krenuo na Amonove sinove da se bori protiv njih i Gospod ih je predao njemu u ruke.
- Napadao ih je od Aroira do Minita, u dvadeset gradova, i sve do Abel-Keramima i naneo im je veliki poraz. Tako su Amonovi sinovi bili pokoreni pred Izraelovim sinovima.
- Zatim se Jeftaj vratio svojoj kući u Mispu, kad gle, u susret mu je izašla njegova kći udarajući u daire i igrajući! Ona mu je bila jedinica. Osim nje nije imao ni sinova ni kćeri.
- Kada je ugleda, razdera svoje haljine i reče: „Jao, kćeri moja! Zavila si me u veliku tugu! Kako baš tebi nevolju da nanesem! Ja sam se zavetovao Gospodu i ne mogu poreći to što sam zavetovao.“
- Ona mu odgovori: „Oče moj, ako si se zavetovao Gospodu, učini sa mnom onako kako si mu rekao, jer se Gospod osvetio tvojim neprijateljima, Amonovim sinovima.“
- Zatim reče svom ocu: „Ispuni mi još ovu molbu: daj mi dva meseca i pusti me da sa svojim drugaricama odem u gore i da oplačem svoje devičanstvo.“
- On joj reče: „Idi!“ Tako ju je pustio na dva meseca. Ona je otišla u gore sa svojim prijateljicama i oplakala svoje devičanstvo.
- Kada su prošla dva meseca, vratila se svom ocu i on je postupio s njom prema svom zavetu. Ona nikada nije legla s muškarcem. Od tada je u Izraelu postao običaj
- da svake godine, četiri dana u godini, Izraelove kćeri idu da čine pomen ćerki Jeftaja iz Gilada.
