Rimljanima poslanica (3. glava)

Kakva je, dakle, prednost Judejca? Ili kakva je korist od obrezanja?
Velika u svakom pogledu. Pre svega zato što su im poverene Božje svete objave.
O čemu se, dakle, radi? Ako neki nisu verovali, da li će možda njihovo neverovanje obezvrediti Božju vernost?
Nipošto! Nego neka se Bog pokaže da je istinit, a svaki čovek da je lažov, kao što je napisano: „Ti si pravedan u svojim rečima i pobedićeš kad ti budu sudili.“*
* Vidi: Psalam 51:4.
Ali ako naša nepravednost ističe Božju pravednost, šta ćemo na to reći? Da li je Bog nepravedan kad iskaljuje svoj gnev? (Govorim kao što ljudi govore.)
Nipošto! Kako će inače Bog suditi svetu?
A ako se zbog moje laži Božja istina još više istakla njemu na slavu, zašto mi se onda kao grešniku sudi?
I zašto da ne kažemo, kao što nas lažno optužuju i kao što neki tvrde da govorimo: „Činimo zlo da bi došlo dobro?“ Pravedna osuda ih čeka.
Šta dakle reći? Da li smo mi u prednosti? Nipošto! Jer smo upravo optužili sve, i Judejce i Grke, da su pod grehom,
kao što je napisano: „Nema pravednog čoveka, nema nijednog.
Nema nikog ko je razuman, nema nikog ko traži Boga.
Svi su zastranili, svi su oni bezvredni, nema nikoga ko čini dobro, nema nijednog.“*
* Vidi: Psalam 14:2.
„Grlo im je grob otvoren, varaju svojim jezikom.“* „Zmijski otrov im je iza usana.“*
* 1) Vidi: Psalam 5:9. 2) Vidi: Psalam 140:3.
„I usta su im puna proklinjanja i gorčine.“*
* Vidi: Psalam 10:7.
„Noge su im brze da proliju krv.“*
* Vidi: Izreke 1:16.
„Propast i beda na njihovim su putevima
i nisu upoznali put mira.“*
* Vidi: Isaija 59:7,8.
„Straha od Boga nema pred očima njihovim.“*
* Vidi: Psalam 36:1.
A znamo da sve što Zakon kaže rečeno je onima koji su pod Zakonom,* da se svaka usta zapuše i da sav svet bude kriv Bogu.
* „Nomo(s)“ na grčkom uglavnom se odnosi na pisani Mojsijev zakon ili Toru, ukoliko kontekst ne ukazuje na zakon u opštem smislu. Ovaj termin ne treba poistovećivati sa grčkom rečju „entole“ (heb. „micva“) obično prevođenu kao „zapovest“ koja nema samo konotacije propisa, već je znatno širi pojam i označava učenje, nauk, uput, instrukciju… Dok „nomos“ karakteriše „slovo Zakona“, „entole“ označava širu, duhovnu i moralnu dimenziju Božjeg nauka i uputa u spasonosnoj veri.
Stoga iz dela zakona ni jedno telo se neće opravdati u njegovim očima, jer preko Zakona dolazi spoznaja o grehu.
A sada se pokazuje pravednost pred Bogom nezavisno od Zakona, o čemu svedoče Zakon i Proroci.
I to pravda Božja kroz veru Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju, jer nema razlike.
Jer svi su sagrešili i lišeni su Božje slave,
a opravdavaju se darom, blagodaću njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu,*
* „Hrist Isus“ nije puko ime, već u kontekstu Božjeg plana za rešavanje problema greha označava Onog koji je određen i kvalifikovan od Boga za misiju spasenja čovečanstva (Isus ili Ješua doslovno znači „Gospod je spasenje“ – vidi Matej 1:21). Izmena redosleda reči „Hrist Isus“ ili „Isus Hrist“ ukazuje na drugačiji naglasak – mesijansku titulu ili ljudskost.
kojega odredi Bog da bude žrtva pomirenja* kroz veru u njegovu krv, da pokaže pravdu svoju oproštenjem pređašnjih greha,
* Za „žrtvu pomirenja“ se koristi isti izraz koji u starosaveznoj službi ima značenje „zaklon milosti“ (vidi reference za 2. Mojsijeva 25:17 i 3. Mojsijeva 1:4).
u dugom trpljenju Božjem, da se pokaže pravda njegova u sadašnje vreme, da je On pravedan i da opravdava onoga koji je od vere Isusove.
Dakle, imamo li razloga za hvalisanje? Nemamo. Koji zakon to ne dopušta? Zakon dela? Ne, nego zakon vere.
Naime, smatramo da se čovek opravdava verom, bez dela Zakona.
Zar je Bog samo Bog Judejaca? Zar nije on i Bog ljudi iz drugih naroda? Da, on je Bog i ljudi iz drugih naroda –
jer je Bog samo jedan – i on će opravdati obrezanje verom, i neobrezanje kroz veru.
Da li mi onda ukidamo Zakon kroz veru? Nipošto! Naprotiv, mi podupiremo Zakon.