Zato vas, braćo, usrdno molim Božjom samilošću da svoja tela date kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, da služite Bogu koristeći svoj razum.
I ne dajte da vas i dalje oblikuje ovo doba, nego se preobrazite obnavljanjem svog uma, da utvrdite šta je Božja volja – šta je dobro, ugodno i savršeno.
Jer po blagodati koja mi je ukazana kažem svakome među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli, nego da misli o sebi razumno, svako po meri vere koju mu je Bog udelio.
Jer kao što u jednom telu imamo mnogo udova, ali nemaju svi udovi istu ulogu,
tako smo i mi, iako nas je mnogo, jedno telo u Hristu, a kao pojedinci smo udovi jedni drugima.
Dakle, imamo različite darove, prema blagodati koja nam je ukazana: ako je to prorokovanje – neka bude analogno veri;
ako je to služenje, izvršavajmo tu službu; ako neko poučava, neka se posveti poučavanju;
ako neko podstiče, neka se posveti podsticanju; onaj ko deli, neka to čini darežljivo; onaj ko predvodi, neka to čini revno; onaj ko pokazuje milosrđe, neka to čini radosno.
Neka vaša ljubav ne bude licemerna. Mrzite zlo, držite se dobra.
Bratskom ljubavlju srdačno volite jedni druge. Prednjačite u međusobnom poštovanju.
U poslu ne budite lenji; u duhu gorljivi; služite s dužnom merom.
Radujte se u nadi. Strpljivo podnosite nevolju. Ustrajte u molitvi.
Delite sa svetima prema njihovim potrebama. Budite gostoljubivi.
Blagosiljajte one koji vas progone – blagosiljajte, a ne proklinjite.
Radujte se s onima koji se raduju, plačite s onima koji plaču.
Budite međusobno istog uma. Ne usmeravajte svoje misli na visoke stvari, već se bavite poniznim. Ne smatrajte sami sebe mudrima.
Nikome ne vraćajte zlo za zlo. Promišljeno se uzorno vladajte pred svim ljudima.
Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima.
Ne osvećujte se za sebe, voljeni, nego dajte mesta gnevu [Božjem], jer je pisano: „Moja je osveta, ja ću uzvratiti, govori Gospod.“*
