Izraelovi sinovi postupili su neverno sa stvarima koje su bile određene za uništenje, jer je Ahan, sin Harmije, sina Zavdije, Zarinog sina, iz Judinog plemena, uzeo neke stvari koje su bile određene za uništenje. Zato se Gospod žestoko razgnevio na Izraelove sinove.
Jošua je poslao ljude iz Jerihona u Gaj, koji je blizu Bet-Avena, istočno od Bet-Ela, i rekao im je: „Idite i izvidite zemlju.“ I ljudi su otišli i izvideli Gaj.
Zatim su se vratili kod Jošue i rekli mu: „Neka ne ide ceo narod. Neka idu dve do tri hiljade ljudi i neka napadnu Gaj. Ne muči ceo narod da ide tamo, jer je tamo malo ljudi.“
Tako je otišlo oko tri hiljade ljudi iz naroda, ali su morali da pobegnu pred ljudima iz Gaja.
Ljudi iz Gaja su ubili trideset i šest ljudi, a ostale su gonili od gradskih vrata pa sve do Šebarima, i ubijali su ih i na nizbrdici. Zato se narodu srce stopilo od straha i izgubili su hrabrost kao da ju je voda odnela.
Tada je Jošua razderao svoje haljine i pao ničice na zemlju pred Gospodnjim kovčegom, i ostao tako do večeri, on i Izraelove starešine, i posipali su se prahom po glavi.
Zatim Jošua reče: „Jao Gospode, zašto si ovaj narod preveo preko Jordana? Zar zato da bi nas predao u ruke Amorejima da nas pobiju? Da smo barem ostali s one strane Jordana!
Oprosti, Gospode, ali šta da kažem sada kad je Izrael okrenuo leđa bežeći pred svojim neprijateljima?
Sada će Hananci i svi stanovnici ove zemlje čuti za to, pa će nas opkoliti i zatrće naše ime na zemlji. A šta ćeš ti učiniti za svoje veliko ime?“
Gospod reče Jošui: „Ustani! Zašto si pao ničice?
Izraelci su zgrešili i prestupili moj savez kojim sam ih obavezao. Uzeli su neke stvari koje su bile određene za uništenje, ukrali su ih i sakrili, i stavili ih među svoje stvari.
Zato Izraelovi sinovi neće moći da se odupru svojim neprijateljima. Okrenuće leđa bežeći pred svojim neprijateljima jer su na sebe navukli osudu uništenja. Neću biti s vama dok iz svoje sredine ne uklonite ono što je bilo određeno za uništenje.
Ustani! Posveti narod i reci im: ‘Sutra se posvetite, jer ovako kaže Gospod, Izraelov Bog: ‘Ono što je bilo određeno za uništenje usred tebe je, Izraele. Nećete moći da se oduprete svojim neprijateljima dok iz svoje sredine ne uklonite ono što je bilo određeno za uništenje.
Ujutru pristupite po svojim plemenima, a pleme koje Gospod izdvoji neka pristupi po svojim porodicama; i porodica koju Gospod izdvoji neka pristupi po svojim domovima; a iz doma koji Gospod izdvoji neka pristupe muškarci jedan po jedan.
Onaj kod koga se nađe ono što je bilo određeno za uništenje neka se pogubi i spali vatrom, on i sve njegovo, zato što je prestupio Gospodnji savez i što je počinio sramno i bezumno delo u Izraelu.
Tako je rano ujutru Jošua ustao i sazvao Izrael da pristupi po svojim plemenima, i bilo je izdvojeno Judino pleme.
Zatim je dao da pristupe Judine porodice i bila je izdvojena Zarina porodica. Onda je dao da iz Zarine porodice pristupe muškarci jedan po jedan, i bio je izdvojen Zavdija.
Potom je dao da iz njegovog doma pristupe muškarci, jedan po jedan, i bio je izdvojen Ahan, sin Harmije, sina Zavdije, Zarinog sina, iz Judinog plemena.
Tada Jošua reče Ahanu: „Sine moj, daj slavu Gospodu, Izraelovom Bogu, i priznaj mu sve. Reci mi, molim te, šta si učinio. Ne krij to od mene.“
Ahan odgovori Jošui: „Zaista sam zgrešio Gospodu, Izraelovom Bogu. Evo šta sam učinio:
Među oplenjenim stvarima video sam jedan lep, svečani ogrtač iz Šinara, dvesta sikala srebra i zlatnu polugu tešku pedeset sikala. Poželeo sam da to imam i uzeo sam. Eno, sve je to sakriveno u zemlji usred mog šatora, a srebrni novac je ispod ogrtača.“
Jošua je odmah poslao ljude koji su otrčali u šator i gle, sve je bilo sakriveno u njegovom šatoru, a srebrni novac bio je ispod ogrtača.
Oni su uzeli sve što je bilo usred šatora, odneli su to Jošui i svim Izraelovim sinovima i prostrli pred Gospoda.
Jošua i svi Izraelci uzeli su Ahana, Zarinog sina, a sa njim i srebro, svečani ogrtač i zlatnu polugu, njegove sinove, njegove kćeri, njegova goveda, njegove magarce, njegove ovce, njegov šator i sve što je bilo njegovo, pa su ih izveli u dolinu Ahor.
Tada Jošua reče: „Zašto si nam naneo nevolju? Gospod će danas tebi naneti nevolju.“ Tada su ih svi Izraelci kamenovali, a zatim su ih spalili vatrom. Tako su ih zasuli kamenjem.
Zatim su na njega nabacali veliku gomilu kamenja koja stoji sve do danas. Tako se Gospod odvratio od svog žestokog gneva. Zato se to mesto sve do danas zove dolina Ahor.*
