- Tada je Jošua pozvao Rubenovo pleme i Gadovo pleme i polovinu Manasijinog plemena,
- pa im je rekao: „Vi ste izvršili sve što vas je uputio Mojsije, Gospodnji sluga, i poslušali ste moj glas u svemu što sam vas ja uputio.
- Niste ostavili svoju braću za sve ovo dugo vreme do današnjeg dana i izvršili ste ono što ste bili dužni po uputu Gospoda, svog Boga.
- Sada je Gospod, vaš Bog, dao mir vašoj braći, kao što im je obećao. Zato se vi sada vratite i idite u svoje šatore u zemlju koju vam je Mojsije, Gospodnji sluga, dao s one strane Jordana.
- Ali marljivo držite i tvorite nauk i zakon koji vam je propisao Mojsije, Gospodnji sluga, tako što ćete voleti Gospoda, svog Boga, hoditi svim njegovim putevima, slediti njegova uputstva, čvrsto se držati njega i služiti mu svim svojim srcem i svom svojom dušom.“
- Tako ih je Jošua blagoslovio i otpustio, i oni su otišli u svoje šatore.
- Polovini Manasijinog plemena Mojsije je dao nasledstvo u Bašanu, dok je drugoj polovini Jošua dao nasledstvo pored njihove braće zapadno od Jordana. Kad ih je Jošua otpustio u njihove šatore, blagoslovio ih je,
- i rekao im: „Vratite se u svoje šatore s velikim blagom i mnogobrojnom stokom, sa srebrom, zlatom, bakrom, gvožđem i mnogim haljinama. Podelite sa svojom braćom plen koji ste uzeli od svojih neprijatelja.“
- Zatim su Rubenovi sinovi i Gadovi sinovi i polovina Manasijinog plemena krenuli i otišli od drugih Izraelovih sinova iz Šiloha, koji se nalazi u hananskoj zemlji, i uputili se u giladsku zemlju, zemlju svog nasledstva koju su zauzeli, kao što ih je Gospod podučio preko Mojsija.
- Kad su Rubenovi sinovi i Gadovi sinovi i polovina Manasijinog plemena došli na područje Jordana u hananskoj zemlji, podigli su tamo pored Jordana jedan oltar koji je bio velik i veoma uočljiv.
- Posle nekog vremena, ostali Izraelovi sinovi čuli su kako se govori: „Gle, Rubenovi sinovi i Gadovi sinovi i polovina Manasijinog plemena podigli su oltar na granici hananske zemlje na području Jordana, s one strane koja pripada Izraelovim sinovima.“
- Kad su Izraelovi sinovi to čuli, ceo zbor Izraelovih sinova sakupio se u Šilohu da pođe u rat protiv njih.
- Tada su Izraelovi sinovi poslali Finesa, sina sveštenika Eleazara, u giladsku zemlju k Rubenovim sinovima i Gadovim sinovima i polovini Manasijinog plemena.
- S njim su poslali i deset poglavara, po jednog poglavara otačkog doma iz svakog Izraelovog plemena, a svaki od njih bio je poglavar otačkog doma nad hiljadu Izraelaca.
- Oni su došli kod Rubenovih sinova i Gadovih sinova i kod polovine Manasijinog plemena u giladsku zemlju i rekli im:
- „Ovako kaže ceo Gospodnji zbor: ‘Zašto ste neverni Izraelovom Bogu i zašto ste se danas odvratili od Gospoda i podigli sebi oltar buneći se protiv Gospoda?
- Zar nam je malo feorskog greha, od kog se ni do danas nismo očistili, mada je pomor došao na Gospodnji zbor?
- A vi se danas odvraćate od Gospoda. Ako se vi danas bunite protiv Gospoda, sutra će se on razgneviti na ceo izraelski zbor.
- Ako je zemlja koju ste dobili zaista nečista, pređite u zemlju koja pripada Gospodu, u kojoj se nalazi Gospodnji šator, pa se naselite među nama. Ali nemojte se buniti protiv Gospoda i ne činite od nas buntovnike podižući sebi drugi oltar osim oltara Gospoda, našeg Boga.
- Zar nije Ahan, Zarin sin, postupio neverno s onim što je bilo određeno za uništenje i zar nije gnev došao na ceo izraelski zbor? Zbog njegovog prestupa nije samo on poginuo.’“
- Tada su Rubenovi sinovi i Gadovi sinovi i polovina Manasijinog plemena odgovorili poglavarima nad hiljadama Izraelaca:
- „Moćni Bog, Bog Gospod, on zna i Izrael neka zna. Ako smo to učinili da bismo se pobunili i bili neverni Gospodu, neka nas danas on ne poštedi.
- Ako smo sebi podigli oltar da bismo se odvratili od Gospoda i da bismo na njemu prinosili žrtve paljenice, prinose od žita i žrtve pomirnice, Gospod će to otkriti.
- Mi smo to učinili jer smo se brinuli zbog nečeg drugog. Ovako smo razmišljali: ‘Jednog dana vaši sinovi reći će našim sinovima: ‘Šta vi imate s Gospodom, Izraelovim Bogom?
- Gospod je između nas i vas, Rubenovih i Gadovih sinova, postavio granicu, naime, Jordan. Vi nemate ništa s Gospodom.’ I tako bi vaši sinovi naveli naše sinove da više nemaju strah od Gospoda.
- Zato smo rekli: ‘Preduzmimo nešto i podignimo oltar, ali ne za žrtve paljenice niti za druge žrtve,
- nego neka taj oltar bude svedok nama i vama, i našim naraštajima posle nas da ćemo služiti Gospodu pred licem njegovim žrtvama paljenicama, žrtvama pomirenja i drugim žrtvama, da jednog dana vaši sinovi ne bi rekli našim sinovima: ‘Vi nemate ništa s Gospodom.’
- Zato smo rekli: ‘Ako biste tako nešto ikada rekli nama ili našim budućim naraštajima, mi bismo odgovorili: ‘Pogledajte ovaj oltar koji predstavlja Gospodnji oltar koji su naši očevi napravili, ali ne za žrtve paljenice niti za druge žrtve, već da bude svedok između nas i vas.’
- Nipošto se ne želimo buniti protiv Gospoda i odvratiti se danas od Gospoda gradeći još jedan oltar za žrtve paljenice, prinose od žita i druge žrtve, osim oltara Gospoda, našeg Boga, oltara koji je pred njegovim šatorom!“
- Kad su sveštenik Fines, poglavari zbora i poglavari nad hiljadama Izraelaca čuli te reči Rubenovih sinova, Gadovih sinova i Manasijinih sinova, bilo im je drago što je tako.
- Zato je Fines, sin sveštenika Eleazara, rekao Rubenovim sinovima, Gadovim sinovima i Manasijinim sinovima: „Danas smo se uverili da je Gospod među nama, jer niste bili neverni Gospodu. Izbavili ste Izraelove sinove iz Gospodnje ruke.“
- Tada su Fines, sin sveštenika Eleazara, i poglavari otišli od Rubenovih sinova i Gadovih sinova iz giladske zemlje i vratili se u hanansku zemlju kod drugih Izraelovih sinova pa im preneli odgovor.
- Taj odgovor se dopao Izraelovim sinovima. Zato su Izraelovi sinovi blagoslovili Boga i više nisu govorili o tome da idu u rat protiv Rubenovih sinova i Gadovih sinova da bi opustošili zemlju u kojoj su oni živeli.
- Rubenovi sinovi i Gadovi sinovi rekli su za taj oltar: „On nam je svedok da je Gospod istiniti Bog.“
