Kada su to čuli svi kraljevi s ove strane Jordana, u brdovitom području i u Šefeli,* duž cele obale Velikog mora i u podnožju Lebanona, Heteji, Amoreji, Hananci, Ferezeji, Hiveji i Jevuseji,
* „Šefela“ ili „ravnica“.
okupili su se da svi zajedno krenu u rat protiv Jošue i Izraela.
Kada su stanovnici Gibeona čuli šta je Jošua učinio Jerihonu i Gaju,
lukavo su se dosetili šta da urade. Otišli su i prikupili hranu, uzeli stare vreće za svoje magarce i stare, pocepane i zakrpljene vinske mehove,
obuli su iznošene i zakrpljene sandale, obukli iznošene haljine, i uzeli hleb koji je bio suv i bajat.
Zatim su otišli kod Jošue u logor u Gilgal i njemu i ostalim Izraelcima rekli: „Mi dolazimo iz daleke zemlje. Sklopite savez s nama.“
Ali Izraelci rekoše tim Hivejima: „Možda vi živite negde blizu nas. Kako da sklopimo savez s vama?“
Oni odgovoriše Jošui: „Tvoje smo sluge.“ A Jošua ih upita: „Ko ste i odakle dolazite?“
Oni mu odgovoriše: „Tvoje sluge dolaze iz veoma daleke zemlje zbog imena Gospoda, tvog Boga, jer smo čuli za njegovu slavu i za sve što je učinio u Egiptu,
i za sve što je učinio dvojici amorejskih kraljeva koji su bili s one strane Jordana, Sihonu, hešbonskom kralju, i Ogu, bašanskom kralju, koji je živeo u Astarotu.
Tada su nam naše starešine i svi stanovnici naše zemlje ovako rekli: ‘Uzmite sebi hranu za put, pa im pođite u susret i recite im: ‘Mi smo vaše sluge. Sklopite savez s nama.’
Ovaj naš hleb bio je vruć kad smo ga iz svojih kuća poneli na put, onog dana kad smo krenuli k vama, a sada je suv i bajat.
Ovi vinski mehovi bili su novi kad smo ih napunili, a sada su već pocepani. Haljine i sandale su nam se pohabale od dalekog puta.“
Tada su Izraelci, da bi to proverili, uzeli nešto od njihove hrane, ali nisu pitali Gospoda šta da rade.
Tako je Jošua zaključio mir s njima i sklopio savez da će ih ostaviti u životu, a poglavari zbora su im se zakleli.
Tri dana nakon što su s njima sklopili savez čuli su da su im to susedi i da žive u njihovoj blizini.
Tada su Izraelovi sinovi krenuli i trećeg dana stigli u njihove gradove, a njihovi gradovi bili su Gibeon, Hefira, Birot i Kirijat-Jarim.
Ali ih Izraelovi sinovi nisu napali, jer su im se poglavari zbora bili zakleli Gospodom, Izraelovim Bogom. I ceo narod je gunđao protiv poglavara.
Tada su svi poglavari rekli celom zboru: „Mi smo im se zakleli Gospodom, Izraelovim Bogom, i zato sada ne smemo da ih diramo.
Ovako ćemo im učiniti kad smo ih već ostavili u životu, da ne bi na nas došao Božji gnev zbog zakletve kojom smo im se zakleli.“
Zato su im poglavari rekli: „Neka ostanu u životu, pa neka seku drva i donose vodu za ceo zbor, kao što smo im i obećali.“
Jošua ih je zatim pozvao i rekao im: „Zašto ste nas prevarili, rekavši: ‘Živimo veoma daleko od vas,’ kad u stvari živite među nama?
A sada, neka ste proklet narod. Doveka ćete biti robovi, seći ćete drva i donosićete vodu za dom mog Boga.“
A oni su odgovorili Jošui: „Tvoje sluge čule su mnogo o tome kako je Gospod, tvoj Bog, uputio Mojsija, svog slugu, da vam preda svu ovu zemlju i da pred vama istrebi sve stanovnike ove zemlje, pa smo se zbog vas mnogo uplašili za svoje duše. Zato smo to učinili.
I evo, sada smo u tvojim rukama. Učini s nama ono što je dobro i pravo u tvojim očima.“
On je tako učinio i izbavio ih iz ruku Izraelovih sinova, tako da ih nisu pobili.
Tog dana Jošua im je dao da seku drva i donose vodu za zbor i za Gospodnji oltar na mestu koje On bude izabrao, i oni to rade sve do danas.
