- Zatim je žrebom određeno područje za Manasijino pleme, jer je on bio Josifov prvenac. Mahir, Manasijin prvenac i Giladov otac, bio je ratnik i njemu su pripali Gilad i Bašan.
- I ostali Manasijini sinovi dobili su žrebom svoje nasledstvo po svojim porodicama: Abiezerovi sinovi, Helekovi sinovi, Azrielovi sinovi, Šekemovi sinovi, Eferovi sinovi i Semidini sinovi. To su sinovi Manasije, Josifovog sina, muški potomci po njihovim porodicama.
- Selofhad, sin Hefera, sina Gilada, sina Mahira, Manasijinog sina, nije imao sinove već kćeri koje su se zvale: Mahla, Noa, Hogla, Milha i Tirsa.
- One su došle pred sveštenika Eleazara, pred Jošuu, Nunovog sina, i pred poglavare, pa su im rekle: „Gospod je Mojsija uputio da nam se da nasledstvo među našom braćom.“ Jošua im je po nalogu Gospodnjem dao nasledstvo među braćom njihovog oca.
- Manasiji je pripalo deset delova zemlje, osim giladske i bašanske zemlje, koje su s one strane Jordana,
- jer su i Manasijine kćeri dobile nasledstvo među njegovim sinovima, a giladska zemlja pripala je drugim Manasijinim sinovima.
- Manasijina granica išla je od Ašera do Mihmete, koja je ispred Šekema, a zatim je skretala desno prema stanovnicima En-Tafuje.
- Zemlja oko Tafuje pripala je Manasiji, ali sama Tafuja na Manasijinoj granici pripala je Jefremovim sinovima.
- Ta granica se zatim spuštala do doline Kane, na jug prema dolini duž koje su se nalazili Jefremovi gradovi što su među Manasijinim gradovima. Manasijina granica išla je severno od doline, i izlazila na more.
- Zemlja južno od te doline pripadala je Jefremu, a severno od nje Manasiji. Granica im je bilo more. Na severu se Manasija graničio sa Ašerom, a na istoku sa Isaharom.
- Unutar područja Isahara i Ašera, Manasiji su pripadali Bet-San i okolni gradovi, Ivleam i okolni gradovi, stanovnici Dora i okolni gradovi, stanovnici En-Dora i okolni gradovi, stanovnici Tanaha i okolni gradovi kao i stanovnici Megida i okolni gradovi, tri brdovita područja.
- Ali Manasijini sinovi nisu mogli da osvoje te gradove, tako da su Hananci ostali da žive u toj zemlji.
- Kad su Izraelovi sinovi ojačali, prisilili su Hanance na ropski rad, ali ih nisu sasvim oterali.
- Josifovi sinovi obratili su se Jošui: „Zašto si nam žrebom odredio samo jedno nasledstvo, samo jedan deo, kad smo mi mnogobrojan narod jer nas je Gospod sve do sad blagoslovio?“
- Jošua im je odgovorio: „Kad ste mnogobrojan narod, idite u šumu i iskrčite sebi zemlju u kraju gde žive Ferezeji i Refaimi, jer vam je brdovito područje Jefrema tesno.“
- Tada su Josifovi sinovi odgovorili: „Nije nam dovoljno to brdovito područje, a svi Hananci koji žive u dolini imaju bojna kola s gvozdenim oštricama, kako oni koji su u Bet-Sanu i okolnim gradovima tako i oni koji su u jezraelskoj dolini.“
- Jošua je tada rekao Josifovom domu, Jefremu i Manasiji: „Vi ste mnogobrojan narod i veoma ste snažni. Nije dovoljno da dobijete samo jedan deo,
- nego će vam pripasti i to brdovito područje. Posecite šumu na njemu i ono će predstavljati granicu vašeg područja. Oterajte Hanance premda imaju bojna kola s gvozdenim oštricama i premda su jaki.“
