- Ima jedno zlo koje sam video pod suncem, i često je među ljudima:
- Nekom čoveku Bog daje bogatstvo i imetak i čast, i duša njegova ne oskudeva ni u čemu od onoga za čim čezne, a ipak mu Bog ne omogućuje da jede od toga, nego to jede tuđinac. To je ispraznost i teška bolest.
- Kad bi čovek imao stotinu dece i živeo mnogo godina, i kad bi mnogobrojni bili dani života njegovog, a duša se njegova ne bi nasitila dobra i ne bi ni groba imao, kažem da je mrtvorođenče bolje od njega.
- Jer ono je uzalud došlo na svet i u tamu odlazi, i ime će mu biti tamom pokriveno.
- Ni sunca nije videlo niti upoznalo. Ali je spokojnije od onoga koji je proživeo mnogo godina.
- Kad bi takav živeo i dvaput po hiljadu godina, a dobra ne bi okusio – zar ne odlaze svi na isto mesto?
- Sav je trud čovekov samo da bi napunio stomak svoj, ali duša se njegova ne može nasititi.
- Jer po čemu je mudar bolji od bezumnoga? Šta nevoljnik ima od toga što zna kako da se vlada među ljudima?
- Bolje je očima gledati nego se povoditi za željama duše svoje. I to je ispraznost i trčanje za vetrom.
- Sve što postoji, već je nazvano imenom svojim, i zna se šta je čovek. On se ne može suditi s moćnijim od sebe.
- Pošto ima mnogo toga što produbljuje ispraznost, kakva je od toga korist čoveku?
- Jer ko zna šta je dobro čoveku u životu, za sve dane ispraznog života njegovog, kad mu dani prolaze kao sena? Jer ko može reći čoveku šta će posle njega biti pod suncem?
