- Kralj Nebuhadnezar je načinio zlatan kip, visok šezdeset lakata i širok šest lakata. Podigao ga je u ravnici Duri, u vavilonskoj pokrajini.
- Zatim je kralj Nebuhadnezar naredio da sazovu nastojnike i namesnike, savetnike, rizničare, sudije, načelnike i sve koji su bili nad pokrajinama da se okupe i dođu na svečanost povodom postavljanja kipa koji je podigao on, kralj Nebuhadnezar.
- Tada su se nastojnici i namesnici, savetnici, rizničari, sudije, načelnici i svi koji su bili nad pokrajinama okupili na svečanosti povodom postavljanja kipa koji je podigao kralj Nebuhadnezar. I stali su pred kip koji je podigao Nebuhadnezar.
- Glasnik je tada oglasio, povikavši: „Narodi, plemena i jezici, vama se zapoveda
- da u času kada čujete zvuk roga, frule, citre, harfe, drugih žičanih instrumenata, gajdi i svih drugih vrsta muzičkih instrumenata, padnete ničice i poklonite se zlatnom kipu koji je podigao kralj Nebuhadnezar.
- Ko ne bude pao ničice i poklonio se, istog časa biće bačen u užarenu ognjenu peć.“
- Zbog toga, u času kada su svi narodi čuli zvuk roga, frule, citre, harfe, žičanih instrumenata i svih drugih vrsta muzičkih instrumenata, svi ti narodi, plemena i jezici pali su ničice i poklonili se zlatnom kipu koji je podigao kralj Nebuhadnezar.
- Na to su odmah neki Haldejci došli kod kralja i optužili Judejce.
- Obratili su se kralju Nebuhadnezaru i rekli mu: „Kralju, da si živ doveka.
- Ti si, kralju, izdao zapovest da svaki čovek koji čuje zvuk roga, frule, citre, harfe, drugih žičanih instrumenata, gajdi i svih drugih vrsta muzičkih instrumenata, padne ničice i pokloni se zlatnom kipu,
- a ko ne padne ničice i ne pokloni se, taj će biti bačen u užarenu ognjenu peć.
- Ovde su neki Judejci koje si postavio nad vavilonskom pokrajinom, Šadrah, Mešah i Abednego. Ti ljudi se ne obaziru na tebe, kralju, oni ne služe tvojim bogovima niti se klanjaju zlatnom kipu koji si podigao.“
- Tada je Nebuhadnezar, gnevan i besan, rekao da dovedu Šadraha, Mešaha i Abednega. Onda su ih doveli pred kralja.
- Nebuhadnezar im se obratio: „Da li je istina, Šadrače, Mešače i Abednego, da vi ne služite mojim bogovima i da se ne klanjate zlatnom kipu koji sam podigao?
- A sada, ako ste spremni da kad čujete zvuk roga, frule, citre, harfe, drugih žičanih instrumenata, gajdi i svih drugih vrsta muzičkih instrumenata, padnete ničice i poklonite se kipu koji sam načinio, biće vam dobro. Ali ako mu se ne poklonite, bićete istog časa bačeni u užarenu ognjenu peć. I koji vas to bog može izbaviti iz mojih ruku?“
- Šadrah, Mešah i Abednego odgovorili su kralju: „Kralju Nebuhadnezare, nema potrebe da ti bilo šta odgovorimo.
- Ako treba tako da bude, naš Bog kome služimo može nas izbaviti. On će nas i izbaviti iz užarene ognjene peći i iz tvoje ruke, kralju.
- Ali ako to i ne učini, znaj, kralju, da tvojim bogovima nećemo služiti niti ćemo se pokloniti zlatnom kipu koji si podigao.“
- Tada se Nebuhadnezar razgnevio na Šadraha, Mešaha i Abednega, i lice mu se izobličilo. I zapovedio je da se peć zagreje sedam puta jače nego obično.
- Zatim je nekolicini jakih ljudi iz svoje vojske rekao da svežu Šadraha, Mešaha i Abednega i da ih bace u užarenu ognjenu peć.
- Tada su ih svezali, i u ogrtačima, haljinama, kapama i drugoj odeći, bacili u užarenu ognjenu peć.
- I pošto je kraljeva zapovest bila stroga, a peć zagrejana preko mere, plamen ognjeni ubio je ljude koji su bacili Šadraha, Mešaha i Abednega.
- A ona tri čoveka, Šadrah, Mešah i Abednego, pala su svezana usred užarene ognjene peći.
- Tada se kralj Nebuhadnezar uplašio i brzo ustao. Obrativši se svojim visokim službenicima, upitao ih je: „Zar nismo u vatru bacili tri svezana čoveka?“ Oni su odgovorili: „Jesmo, kralju.“
- On je na to rekao: „Gle! Ja vidim četiri čoveka kako slobodno hodaju posred vatre, i nije im ništa, a četvrti kao da je sin Božji.“
- Tada je Nebuhadnezar prišao vratima užarene ognjene peći i povikao: „Šadrače, Mešače i Abednego, sluge Boga Najvišeg, izađite i dođite ovamo!“ Na to su Šadrah, Mešah i Abednego izašli iz vatre.
- A okupljeni nastojnici, upravitelji i kraljevi visoki službenici gledali su te ljude, i videli su da vatra nije naudila njihovom telu, i da im kosa na glavi nije bila opaljena, čak im se ni ogrtači nisu ništa promenili niti se na njima osećao miris vatre.
- Na to je Nebuhadnezar rekao: „Neka je blagosloven Bog Šadrahov, Mešahov i Abednegov, koji je poslao svog anđela i izbavio svoje sluge, koje su se uzdale u njega i koje se nisu pokorile kraljevoj zapovesti, već su bile spremne da umru, jer nijednom drugom bogu osim svom Bogu nisu želele da služe niti da mu se poklone.
- Zato izdajem ukaz za sve narode, plemena i jezike, da će onaj ko kaže nešto pogrdno protiv Šadrahovog, Mešahovog i Abednegovog Boga biti raskomadan, a njegova kuća biće pretvorena u smetlište, jer ne postoji drugi bog koji može izbaviti kao što on to može.“
- Tada je kralj postavio Šadraha, Mešaha i Abednega na visoke položaje u vavilonskoj pokrajini.
