Knjiga proroka Danila (4. glava)

„Kralj Nebuhadnezar svim narodima, plemenima i jezicima koji žive po svoj zemlji: Neka vam se umnoži mir!
Našao sam za dobro da objavim znakove i čuda koja je Bog Najviši učinio na meni.
Kako su samo veliki njegovi znakovi i kako su moćna njegova čuda! Kraljevstvo je njegovo kraljevstvo večno, i vlast je njegova iz naraštaja u naraštaj.
Ja, Nebuhadnezar, živeo sam spokojno u svom domu i srećno u svom dvoru.
Tada sam usnio san koji me je uplašio. Viđenja koja sam imao na svojoj postelji i vizije koje su mi prolazile glavom ispunile su me strahom.
Zato sam izdao naredbu da se pred mene dovedu svi vavilonski mudraci, da mi kažu šta znači taj san.
Tada su došli sveštenici koji se bave magijom, oni koji prizivaju duhove, Haldejci i astrolozi. Ispričao sam im san, ali nisu mogli da mi kažu šta on znači.
Na kraju je pred mene došao Danilo, koji se zove Beltešazar, po imenu mog boga i u kome je duh svetih bogova, i ja sam mu ispričao san:
‘Beltešazare, ti si poglavar mudraca i dobro znam da je u tebi duh svetih bogova i da nijedna tajna tebi nije teška. Kaži mi vizije koje sam imao u snu i njihovo značenje.’
A u vizijama koje su mi na postelji mojoj prolazile glavom video sam usred zemlje jedno drvo ogromne visine.
To drvo je izraslo i postalo jako, i vrh mu je dopirao do nebesa, i moglo se videti s krajeva sve zemlje.
Lišće mu je bilo lepo, a rod obilan, i na njemu je bilo hrane za sve. Pod njim su zveri poljske tražile hlad, na njegovim su granama boravile ptice nebeske i od njega se hranilo svako stvorenje.
Video sam u vizijama koje su mi na postelji mojoj prolazile glavom svetog stražara [posmatrača] kako silazi s nebesa.
On je silno povikao: ‘Posecite drvo i odsecite mu grane! Otresite mu lišće i razbacajte njegove plodove! Neka pobegnu zveri ispod njega i ptice s njegovih grana!
Ali mu panj s korenjem ostavite u zemlji, u gvozdenim i bakarnim okovima, u poljskoj travi! Neka ga kvasi nebeska rosa i sa zverima neka deli zemaljsko rastinje!
Neka mu se promeni srce ljudsko, i neka mu se da srce životinjsko, i neka sedam vremena prođe preko njega.
To je odluka koju su preneli stražari* i presuda koju su objavili sveti, kako bi živi znali da Najviši vlada nad kraljevstvom ljudskim i da ga daje kome hoće i da nad njim postavlja najnižeg od ljudi.’
* Ili: anđeoski posmatrači (vidi takođe Danilo 4:13,23).
To je san koji sam sanjao ja, kralj Nebuhadnezar. A ti, Beltešazare, reci šta on znači, jer nijedan drugi mudrac u mom kraljevstvu ne može mi reći šta on znači. Ali ti možeš, jer je u tebi duh svetih bogova.“
Tada je Danilo, koji se zove Beltešazar, na tren ostao zapanjen i njegove misli su ga uplašile. Na to mu je kralj rekao: „Beltešazare, nemoj da te plaši san i njegovo značenje.“ Beltešazar mu je odgovorio: „Gospodaru moj, neka se ovaj san ispuni na onima koji te mrze i njegovo značenje na tvojim protivnicima.
Drvo koje si video, koje je izraslo veliko i postalo jako, čiji je vrh dopirao do nebesa i koje je moglo da se vidi po svoj zemlji,
čije je lišće lepo, a rod obilan, na kome ima hrane za sve, pod kojim borave zveri poljske i na čijim granama prebivaju ptice nebeske,
to si ti, kralju, jer si postao velik i jak, i tvoje se veličanstvo uzvisilo i doprlo je do nebesa, a tvoja vlast do kraja zemlje.
A to što je kralj video svetog posmatrača, kako silazi s nebesa i govori: ‘Posecite drvo i uništite ga, ali mu panj s korenjem ostavite u zemlji, u gvozdenim i bakarnim okovima, u travi poljskoj, neka ga kvasi rosa nebeska i sa zverima poljskim neka bude dok sedam vremena ne prođe preko njega,’
znači ovo, kralju, i to što će se dogoditi mom gospodaru kralju, jeste odredba Najvišeg.
Ti ćeš biti prognan od ljudi, živećeš sa zverima poljskim i davaće ti da jedeš travu poput goveda. Kvasiće te rosa nebeska i sedam će vremena proći preko tebe, dok ne spoznaš da Najviši vlada kraljevstvom ljudskim, i daje ga kome hoće.
A to što su rekli da se drvetu ostavi panj s korenjem, znači da će tvoje kraljevstvo opet pripasti tebi nakon što spoznaš da nebesa vladaju.
Zato, kralju, neka ti bude ugodan moj savet i ukloni od sebe svoje grehe čineći pravedna dela, i svoje bezakonje pokazujući milosrđe prema siromašnima. Možda će ti se tada produžiti blagostanje.“
Sve se to dogodilo kralju Nebuhadnezaru.
Posle dvanaest meseci, kada je hodao po krovu kraljevskog dvora u Vavilonu,
kralj je rekao: „Nije li ovo Vavilon Veliki, koji sam ja sagradio svojom silnom moći da bude kraljevska prestonica i na slavu moga veličanstva?“
I dok su te reči još bile u kraljevim ustima, s neba je došao glas: „Tebi se govori, kralju Nebuhadnezare: ‘Kraljevstvo ti se oduzima.
Bićeš prognan od ljudi, i živećeš sa zverima poljskim. Davaće ti da jedeš travu poput goveda i sedam će vremena proći preko tebe, dok ne spoznaš da Najviši vlada kraljevstvom ljudskim i daje ga kome hoće.’“
Istog časa ta reč se ispunila na Nebuhadnezaru. Bio je prognan od ljudi i jeo je travu poput goveda, i nebeska rosa kvasila mu je telo, a kosa mu je porasla kao perje orlovo i nokti kao ptičje kandže.
„A posle tih dana, ja, Nebuhadnezar, podigao sam oči prema nebesima i razum mi se vratio. I blagoslovio sam Najvišeg, hvalio sam i slavio onoga koji živi večno, jer je vlast njegova vlast večna i kraljevstvo njegovo iz naraštaja u naraštaj.
Svi što žive na zemlji za njega nisu ništa, i po svojoj volji postupa s vojskom nebeskom i sa onima što žive na zemlji. I nema nikoga ko može zaustaviti ruku njegovu ili mu reći: ‘Šta to radiš?’
U isto vreme vratio mi se razum, i na slavu moga kraljevstva vratilo mi se veličanstvo i sjaj. Moji visoki službenici i velikaši odano su me tražili, i ponovo sam bio postavljen nad svojim kraljevstvom i veličanstvo je moje mnogo poraslo.
Sada ja, Nebuhadnezar, hvalim, uzvisujem i slavim Kralja nebeskog, jer su sva njegova dela istina i njegovi su putevi pravda, i on može poniziti one koji su ponosni.“